Kako razumeti i protumačiti snove

 

Na kraljevskom putu u nesvesno

O snovima je mnogo toga rečeno i mnogo napisano, čak i u blogosvetu, tako da ovo neće biti još jedan post posvećen teoriji i istorijatu snova i njihovog tumačenja. Povod da napišem ovaj tekst jeste dvodnevni seminar – radionica  https://www.facebook.com/tumacenjesnova.jungovomanalizom održan 23-24. novembra u Novom Sadu u Ultra-well– u. Nas 8 i doktorka Mirjana Đurđević intenzitvno smo se družile dva dana, učile, utvrđivale već znano i praktično radile na analizi snova – tj. naš vodič kroz snova je održala pored predavanja i praktičnu radionicu koja je bila neizmerzno korisna.

Svi smo mi o snovima već nešto od ranije znali. Neki su po profesiji psiholozi, neki lekari, neki od nas su završili kurs Osnove Frojdove psihoanalize, u trajanju od tri meseca, upoznali se sa osnovama Frojdove psihoanalize, tumačenja snova i njihovog značaja, neki su se snovima bavili izučavajući neke od tradicionalnih pristupa medicini. I naravno, sve smo čitale mnogo o ovoj temi, i pomalo je praktikovale svako u svom domenu. I, upravo ovaj seminar me je naveo na razmišljanje  – kako se takve dragocenosti, koje nam snovi nude, koriste  na našim prostorima?

prva slika

Snovi u svakodnevnoj praksi

Čovek, manje više pola svog života provede spavajući. Zvanična medicina, psihijatrija, čak i tradicionalna psihoanaliza i psihoterapija vrlo malo značaja pridaju spavanju. Kao da taj deo čovekovog života ne postoji i nema nikakvu svrhu niti važnost. Da li vas je ikada lekar opšte prakse pitao kako spavate, da li sanjate, i šta sanjate? Jeste li nekad bili kod psihijatra? Da li vam je tu postavljeno pitanje u vezi sa sadržajem vaših snova? Da li je vaš teraeut posvetio vreme proučavanju i tumačenju vaših snova? Imam utisak da će odgovor na sva tri pitanja biti NE. Ne – zato što se kod nas snovi ne tretiraju ozbiljno, ne proučavaju se na fakultetima (ni na medicini, ni psihologiji, niti barem na obaveznim seminarima koji nam se stalno nameću kao deo obaveznog usavršavanja). Snovi se stavljaju pod tepih, oni nisu bitni, oni su deo priča uz kaficu, večernja zabava uz razne vidovite i tarote… Kao da se neko boji snova.

 

druga slika

Strah od onoga što snovi poručuju

Snovi će reći sve ono što čovek u budnom stanju ne sme, neće da kaže  ili čega se ne seća. Snovi su onaj deo nas koji je duboko potisnut, koji u budnom stanju svest kontroliše i većinom uspeva da sakrije od drugih, ali što je važnije od nas samih. Ali, noću, kad popuste kočnice, tada su oni naš kraljevski put u nesvesno.   Oni su ti koji nam pomažu da:

– spoznamo i prihvatimo sebe onakvima kakvi jesmo

– pripreme nas za važne životne događaje i promene (bili oni negativni ili pozitivni)

– pruže podršku u teškim i kriznim situacijama

– ukažu na fizičke bolesti mnogo pre nego što čovek oboli

– podsete na nešto što smo potisnuli

– daju odgovor na nešto što nam u budnom stanju nije dovoljno jasno

– predvide neki događaj

– inspirišu za stvaranje umetničkih dela.

Da li ih se onda treba plašiti? Ne, naprotiv. Trebalo bi im posvetiti dužnu pažnju, izučavati ih na relevantim mestima i tumačiti ih kao što tumačimo simptome bolesti, ili kao što tumačimo književno delo, tražeći i otkrivajući sve slojeve utkane u njega. No, tumačeći ih, nikada ne znamo kuda ćemo stići. Možda zato neki smatraju da su snovi opasni jer nad njima nemamo kontrolu niti cenzuru.

 

slika 10

Kako nam snovi mogu pomoći 

Tumačenje snova, ozbiljno, nije samo objašnjavanje onoga što je čovek usnio. Tumač snova je u neku ruku i terapeut jer rastumačivši značenje snevanog on čoveku razjašnjava i poruke koje san nosi, savetuje ga, ukoliko postoje indicije da je u pitanju fizička bolest koja je nesvesno potisnuta, razrešava dileme u vezi sa određenim problemima koje osoba ima u budnom stanju, upućuje ga na dodatne vidove terapije (psihoterapiju, homeopatiju, floriterapiju, hipnoterapiju, su đok, akupunturu…) i na taj način pomaže osobi da brže i kvalitetnije razreši neke svoje dileme, isceli duh i telo, ili poboljša kvalitet svog sveukupnog života.

 

Ko vam u tome može pomoći

Savremena medicina, barem kod nas, neće vam biti od velike pomoći. Eventulano će vas pitati da li sanjate i kakav vam je kvalitet sna. Nisu lekari krivi, jednostvavno nisu obučeni, neke iskreno ni ne interesuje ova tematika, ali ono što je najveći problem – ozbiljno tumačenje i razumevanje snova zahteva vreme – a lekar za svakog pacijenta ima sve ukupno 10 minuta.

Zato rešenje poruka zapisanih u snovima treba da potražite prvenstveno kod ljudi koji se profesionalno time bave (a kojih je kod nas vrlo malo). Takođe možete tražiti i od praktičara u oblasti homeopatije, floriterapije, hipnoterapije, astrologa… a koji u postavljanju dijagnoze i propisivanju odgovarajuće terapije koriste i sadržaje koje nam san šalje – naravno, ako u svom radu koriste ovaj pristup.

Ovaj tekst je samo prvi u nizu posvećenih snovima, i uvidima koje lično dobijam. Snovi su za mene i put ka stvaranju i pisanju – te vas uskoro na drugom blogu čeka i jedna priča potaknuta ovim, ali i put ka boljem razumevanju same sebe, svoje okoline, poruka koje mi psiha i telo šalju, kao i jedna od metoda koju bih da koristim u floriterapiji (vrlo skoro).

 

slika 6Zahvaljujem dr Mirjani Đurđević na fotografijama

Begbede ili ljubav na prvo čitanje

7713_10152153570401490_1866964926_n

Na netu možeš naći sve što ti padne na pamet. U jednoj od takvih pretraga s namerom da proverim rok trajanja nečega (više se ni se sećam  koja namirnica je u pitanju), pronađoh tekst o tome da Ljubav traje tri godine. Autor Frederik Begbede. Pročitam. I zaljubim se na prve reči.

Ljubav je unapred izgubljena bitka.
 
U početku, sve je lepo, čak i vi sami. Ne sećate se da ste ikad bili tako zaljubljeni. Svaki dan donosi svoj lagani tovar čudâ. Niko na planeti Zemlji nikada nije spoznao takvo zadovoljstvo. Sreća je tu, I jednostavna je; ta sreća ima lice. Kosmos se osmehuje. Godinu dana vaš život biće niz sunčanih jutara, i vama je sunčano jutro čak i kad je snežno popodne. Pišete knjige o tome. A onda se uzmete, što pre – zašto čovek da razmišlja kad je srećan? Od mozganja postaješ tužan; treba se prepustiti životu.
 
Druge godine stvari počinju da se menjaju. Postali ste nežni. Ponosite se saučesništvom koje se ukorenilo u svakodnevicu vašeg para. Ljudi na ulici misle od vaše žene da vam je sestra: to vam laska, ali i utiče na vas. Ljubav vodite sve ređe, i mislite da to nije razlog za zabrinutost. Ubeđeni ste da je svakim danom vaša ljubav sve čvršća, dok se zapravo iz dana u dan kraj vašeg sveta neumoljivo bliži. Branite ustanovu braka pred svojim drugarima neženjama koji više ne mogu da vas prepoznaju. A i vi sami, jeste li sigurni da sami sebe prepoznajete dok recitujete lekciju koju ste naučili napamet, uzdržavajući se pri tom da ne pogledate za mlađanim gospođicama za kojima se cela ulica okreće?
 
Treća je godina, i vi se više i ne uzdržavate da gledate za mlađanim gospođicama za kojima se svi okreću. Sa ženom više I ne razgovarate. Sate i sate provodite s njom u restoranu slušajući šta pričaju oni za susednim stolom. Izlazite sve češće zajedno: to vam dođe kao opravdanje da se više ne tucate. Uskoro dolazi i onaj čas kad svoju ženu ne možete više da podnesete, ni jednu jedinu sekundu, jer zaljubili ste se u drugu. Samo u jednome se niste prevarili: život je, zaista, taj koji ima poslednju reč.
                                                                                                                                                                                                                              Ljubav traje tri godine
 

Ne, nije me oborila s nogu ideja o granicama ljubavi. Naprotiv. Duboko i naivno verujem da ona nema rok i da ne prestaje. Predmet mog obožavanja postade pisac. I, krenulo je pretraživanje – prvo neta – jer rekoh tamo možeš naći sve. Izdat i preveden u Hrvatskoj. Hm. Krenem po knjižnicama novosadskim i u tri eminentne (od kojih jedna nažalost više ne postoji, druga se gasi, a treća… pa još bije bitku za opstanak), i u sve tri mi rekoše da Begbedea nema. Nepoznat u zemlji Srbiji. Onda počeh da gnjavim ljude oko sebe – ide li neko od vas ovih dana u Hrvatsku? Znate li nekog ko zna nekog da ide… i tako u krug, ali baš tog leta niko koga  ja znam nije putovao u komšiluk. I, jednog od tih popodneva leta 2010. pogledam u izlog jedne od novosadskih knjižara – i vidim Frederik Begbede – i uletim u momentu.

Dobar dan, imate Begbedea, vidim…. 

Dobro vidite.

Ljubav traje tri godine?

Francuski roman. 

Pročitala sam ga u dahu. Potražila izdavača. Beše to www.booka. Napisah im mail da ih pitam za onu koja objašnjava rok trajanja. I, zamislite, u roku od odmah dobih odgovor – objasniše mi da se ista prevodi, da im je u planu da objave još nekoliko njegovih knjiga. I ispuniše ljudi obećanje. Do sada je u izdanju Booke na srpskom tržištu objavljeno:

Francuski roman 

Upomoć, molim za oproštaj

699 dinara

Ljubav traje tri godine

i Romantični egoista (koju upravo stiže u pretplati).

315066_10152150380296490_12985627_n

Zašto toliko volim Begbedea? Volim ga jer je uspeo da mane pretvori u vrline. Uspeo je da napiše jedan od, po mom mišljenju, najlepših romana koji pričaju istoriju Evrope kroz ličnu istoriju jednog pisca –  kroz prizmu raspada porodice on slika raspad tradicionalnih evropskih vrednosti, pričajući intimnu priču o ženama, piću, drogama – on priča priču urbanog muškarca kome nije više dovoljno da bude pametan i muževan. Progovorio je o mukama muškarca 21. veka. Industrija kozmetike, prezasićena ulošcima, maskarama, senkama, našla je novu žrtvu – metroseksualca – muškarca koji ne sme da ostari, koji ne sme da se opusti. Jedna potpuno nova industrija, u kojoj je fokus na muškarcu srednjih 30 godina. Ostvaren finansijski, sada treba da očuva mladost – a ko može bolje da mu pomogne  u tome od tone hemije – kreme, losioni, parfemi, depilatori, tablete – način kako konzvervirati sebe. Ljubav, prevaziđena kategorija. Žene su potrošna roba – nedosanjana – željena, osvojena – ostavljena. Rok trajanja tri godine. Što mlađe to bolje. Marketing novog doba. On je buržuj, on je boem, on je iskren do one granice da neke vređa, on je razotkrio sve što se otkriti može – i razvod svojih roditelja, i zavist prema starijem i kako kaže lepšem bratu, i ovisnost o drogama i alkoholu, ali je opisao i turobnost i strahotu istražnog zatvora koji se nalazi u takoreći srcu Pariza – kontrast grada ljubavi i hladnoće pritvora. Anksioznost na granici panike jedinke izolovane u ćeliji. Neko ko kaže da ljubav traje tri godine, poručuje njoj, nekoj u srcu grada – da mu da svoje ruke da zaspi među njima – dečački vapaj za ljubavlju, dodirom i toplinom.

I kako onda da ga ne volite?