Da li ste spremni da otkrijete svoje prave vrednosti i radite na njima – ja ovo umem da radim

stockvault-kid-sketch115184Ovih dana na delu shvatam jednu poslovicu – Daj čoveku ribu i nahranićeš ga jedan dan, nauči ga da peca hraniće se čitav život

Od kad smo počeli da pravimo grupe po gradovima ova izrekaa mi postaje jasnija. Za primer ću uzeti samo svoj grad jer tu sam direktno uključena. Mreža ima 190 članova. Tekst o osnivanju Mreže videlo je barem još tri puta toliko ljudi. Pozvali smo ljude da se umreže, da povežu znanje-informaciju-veštinu i da na toj bazi vrše razmene. Bez novčane nadoknade. Jer smo pošli od pretpostavke da neki ljudi stvarno nemaju materijalnih mogućnosti da nešto sebi priušte, poprave, nauče, ali imaju šta da ponude u zamenu. Vuk sit i ovce na broju.

Malo sam ovih desetak dana kako je sve krenulo razmišljala i sve više shvatam da ovde nije samo u pitanju ponuda i potražnja već i promena stanja svesti. Treba ponekad smoći snage i izaći pred ljude. Treba ponekad potražiti i pomoć ljudi – nekoliko mi ih je reklo – ali ja ništa ne umem. Ja im kažem kako ne umeš? Umete da kuvate, da čuvate decu, umete da sačekate nekog iz drugog grada i objasnite mu Novi Sad, umete da prošetate kucu, da rasađujete cveće… Umete još mnogo toga samo niste svesni. Kako njima to govorim tako moje polje umeća postaje sve šire.

Treba menjati stanje svesti i ubediti ljude da su VREDNI, SPOSOBNI, PAMETNI I IMAJU ZNANJA I VEŠTINE I INFORMACIJE koje mogu da razmene. Imaju ponekad samo želju da sa nekim popričaju. Zamislite ponudu – nudim razgovor u popodnevnim satima u razmenu za kafu. Neko ima kafu (za kafu) ali nema društvo. Neko je voljan da bude društvo ali ne može tog dana da odvoji za kafu. Može razmena? Neko zna kako se pravi ajvar a neko bi popio kafu i uzeo recept. Kafa za recept? Neko će reći da banalizujem, ali nije tako. Da li ste se ikad upitali zašto ima toliko ličnih obraćanja i izliva na Fejsbuku? Zašto neko prostire sav svoj i iscepan i novi veš pred ljude? Pa zato što ima mnogo vremena sa kojim ne ume da se nosi i nema sa kim da priča. Opet, imate ljude koji su večiti posmatrači na društvenim mrežama, stidljivi, nespremni da se suoče sa sobom i svetom,  te posmatraju i upijaju tuđe živote.

Ova grupa bi trebalo da bude mesto gde svako od navedenih ljudi može da nađe komadić koji mu nedostaje.

Kad pogledate novosadsku grupu svega je 8 ili 9 sugrađana ostavilo svoja umeća. Divna i raznolika. A, sticajem okolnosti znam da svako od njih to radi jer zna da jedino sami sebi možemo pomoći i da imamo samo ako sami umemo da se za to izborimo. Nikom od njih to nije rođenjem dato, svi su se svojim trudom, voljom, energijom i željom da im život bude lep, pa onda i lepši izgrađivali i došli do onoga što su sada. Oni mogu i bez Mreže, ali su razumeli da im je u Mreži i lepše i lakše i drugačije i zanimljivije. Da je to šansa da upoznaju nove ljude i nove ideje. Da je to prilika da još porade na sebi ali da i deo svojih znanja i veština razmene sa drugima.

Dragi moji, ono što sam naučila jeste da svako od nas nosi svoj deo tereta i da niko neće i ne treba da nosi i tuđe breme. Svi mi možemo jedni drugima da pomognemo, ali niko od nas neće na svoja leđa natovariti teret koji nam ne pripada. Jednostavno, Bog ili u koga god verujete, dada svakom podjednak teret. Ako ste vremenom punili svoj džak i tuđim, pa ga prepunili, pa sad ne znate šta ćete sa njim – prst na čelo, bacite ono što nije vaše ili jednostavno objasnite onima kojim su vam to natovarili da više nećete da budete njihovi nosači i počnite da se uspravljate – prigrlite sebe sada lagane i spremne da se kroz život krećete uspravno, svesni svojih vrednosti i umeća. Moja serija tekstova će ići u tom pravcu – kako da se fokurisate na sebe i svoje potrebe. Kako da u Mreži pronađete sebe i budete korisni. I jedno pitanje – šta mislite – da li bi jedna radionica – pričaonica bila od koristi? Da li bi pomoglo kada bismo radili malo da podizanju vašeg samopouzdanja? Šta mislite o tome i koliko vas je voljno da se menja? Na ovaj ili onaj način….

Prvi sastanak mreže JA OVO UMEM DA RADIM

375969_3789683547865_1226576147_n

Sve počinjemo jednim mostom – jednom vezom – počelo je u Novom Sadu – neka ovaj most označi povezivanje i realno i simbolično…

Kafe Veliki – Novi Sad. Sreda, šest uveče. Kišni dan.  Zakazan prvi sastanak MREŽE – JA OVO UMEM DA RADIM. Ulazim, po komotnom vremenu na crkvenom satu – koje baš tada otkucava 6… Za stolom već vidim dva osmeha – Nora i Zlata. Pomislila sam u trenutku – pa one se već odavno znaju, ali ne… beše to prva novosadska prava nit – ja dođoh tek kao treći končić. Onda se pridružila Sonja, pa Dragana i njen suprug Dejan. I tako dobismo i prvo muško. Mi smo potvrdili dolazak – mi smo i došli. Nekako smo se nadali da će se možda još neko priključiti, ali se ispostavilo da je za prvi dogovor ovo taman.

Ono što me je od samog početka oduševilo jeste činjenica da smo svi na isti način shvatili ovu priču. JA OVO UMEM nije zadruga za zapošljavanje, nije agencija, nije nikakva organizacija – to je MREŽA – a u mreži je bitno da svi budemo uhvaćeni i OBuhvaćeni istom idejom i istom energijom. Sve vreme su se kroz razgovor provlačile reči – poštenje, čestitost, ustrajnost, čvsta ideja i nepokolepljivost, vera, saradnja…

Shvatile smo da je osnovna stvar za ovu ideju da ljudi shvate šta želimo – a želimo da stvorimo mrežu ljudi u svom okruženju za koje ćemo prvo znati:

KO SU

ČIME SE BAVE

KAKVI SU LJUDI

Prvu i treću stavku možemo saznati samo ako se upoznamo, vidimo, pogledamo u oči, razmenimo nekoliko reči i vidimo kakva se vibracija među nama uspostavila. Ovde niko neće materijalno profitirati jer nema novca u opticaju – ovde je profit INFORMACIJA, RAZMENA USLUGA, DOBARA, DOBRIH REČI. Mi smo tu energiju te večeri osetili. Osetili smo da je Nora neko ko ima tu predivnu energiju da vodi ovu priču – pa je ona izabrana za glavnu među jednakima, a dogovoreno je i da nas ostalih petoro budemo neka vrsta koordinacionog tela za Novi Sad. Dogovoreno je da Gordana Bunjevac bude domaćica grupe – jer trenutno ima najviše vremena da prati i brine da sve bude pod kontrolom.

Shvatili smo da nije dovoljno da neko koga niko ne zna dođe i ponudi nešto. Pošto ovde, ponavljam se, nema materijalne nadoknade, ljudi se moraju povezati da bi razumeli koncept. Zato smo dali rok do 1. decembra da se formiraju grupe po gradovima i da onda, kada budemo znali koji su nam kapaciteti pravimo jednu širu mrežu. Svi zainteresovani u gradovim u kojima nema grupa neka nas kontaktiraju i povežu se. Svi oni koju u svom gradu imaju mrežu neka se povežu… 🙂

Znate, nekako me je ovo podsetilo na dobra stara vremena – kad se znalo ko vam u čemu može pomoći, ko šta ume i ko se u šta razume. Onako blisko i toplo. Ljudski. Za mene ova ideja i mreža ima srce ima energiju koja struji i jako sam srećna što je počela da raste i da se razvija. Mnogo mi je stalo da odraste u čestitu i poštenu mrežu, da u njoj svi budemo jedni prema drugima ljudi, i da ako ne možemo da pomognemo barem ne odmažemo. Čvrsto verujem da ćemo svi takvi i biti. Nisam vlasnik mreže, ali ću svim srcem braniti ovu zamisao od svaštarenja. Srećom, od samog početka, Negoslavu Stanojević doživljavam kao suvlasnika ideje i kao drugog nosioca vatre. Ja sam plamen u Novom Sadu, koji je prvi i zaživeo i prvi i krenuo u organizovanje prenela u ruke njih petoro: Nore, Zlate, Sonje, Dragane i Dejana. To veče, odmah posle nas, Negoslava je organizovala Niš i gura ideju da pokrene ljude i da ih motiviše. Dan posle toga krenulo je i u Beogradu – pretpostavljam da će tu ići malo sporije i teže jer njih ima dosta i treba vremena da se napravi mreža, ali možda je ideja da se podele po manjim oblastima ili MZ? Ne znam, to je samo ideja. Danas se pokrenula i Ruma. Ljudi su osetili vibraciju. Ideja je da u vreme kada nikom ne ide sjajno stvorimo uslove da nam bude bolje.

Navešću  primer – ja imam neku intelektualnu uslugu koju sam ponudila – meni je članica naše grupe ponudila da me uči jogu. Onda je ona od druge članice zatražila uslugu u vidu časova engleskog jezika a u zamenu ponudila masažu… Ili, možda će neko da se seli i trebaće mu pomoć. Pozvaće ljude iz mreže koji u tome mogu da mu pomognu, a kasnije će svojom nekom uslugom ili povezivanjem sa nekim ko može da pomogne onima koji su ga selili uzvratiti. Neko putuje u inostranstvo i tamo nikoga ne poznaje, a neko iz mreže baš u tom gradu ima prijatelje ili rodbinu i zamoliće ih da dočekaju putnika, a putnik će već naći način da se nekom u mreži oduži nekom uslugom… I tako u krug. Mogućnosti su beskrajne. Nije novac jedini koji nam treba. Nekad su potrebniji ljudi i informacije.

Bitno je da je krenulo, i bitno je da smo svi srećni zbog toga.

Volela bih da se ideja širi kao jedan veliki osmeh. Jedinstven, lep i pozitivan. Da nas nosi dobra vibracija i pozitivna energija. Da poštujemo principe, budemo dosledni i ne damo nikome da kompromituje priču. Bez stranaka, politike, materijalnog… Ko prekrši dogovor, neka ne bude član, a verujem da ćemo svi poštovati ono što nam je dobro i srcu milo.

 

Za kraj ovog izveštaja kačim vam prvi deo zapisnika  sa prvog novosadskog sastanka. Možda razreši još neke nedoumice. Ostale odluke nisu relevantne za javno objavljivanje. 🙂

 

Na sastanku je dogovoreno da osnovni principi mreže budu:

–          Poštovanje Mreže i članova unutar mreže

–          Poštovanje principa pravičnosti, čestitosti

–          Poštovanje dogovora i pravila mreže

–          Zajedništvo i uzajamnost

–          Tolerancija i otvorena komunikacija

–         Delovanje na bazi dobrovoljnosti i bez materijalne nadoknade…

 

Josipa Lisac – Dobre vibracije