Najnovije izdanje Booke (kada je lik i delo F. Begbedea u pitanju). U Francuskoj je ovaj roman prvi put objavljen 2005. godine pod naslovom „L’égoïste romantique„. Ne znam da li je Booka namerno krenula objavljivanje Begbedeovih dela s kraja – to jest od Francuskog romana „Un roman français“ (2009) ali ispostavilo se da je to bio najbolji redosled za domaću čitalačku publiku. Otkrili smo ga kao pisca klasičnog romana, pa potom kroz jedan malo manje klasičan, ali još uvek roman – „Upomoć, molim za oproštaj“ -„Au secours pardon“, interesantan i po tome što nam je predstavio još jednog Francuza koji svoje roman bazira, između ostalog, na fasnicaniciji pravoslavljem, slovenskim narodom (ovaj put su u pitanju Rusi). Tek potom Begbedea upoznajemo u delima koja su pomalo neobična za naše podneblje.
Muškarac koji se razmeće svojim obrazovanjem i poreklom (i to sve sa debelim pokrićem). Muškarac koji je progovorio o strahu od ljubavi i težnji da je ostvari. Muškarac koji je promiskuitetan do granice nepristojnog – ali kao opravdavajući momenat stalno provlači svoju težnju da nađe ljubav svog života. Da se zaljubi i bude veran. Ako bi trebalo da izdvojim tri nasumična, površinska motiva koja povezuju sva njegova dela bili bi to: sex, kokain i alkohol. Ali, ako bih pokušala da zađem u onu sferu – šta je pisac time želeo da nam poruči tri motiva bi bila: strah, žudnja za ljubavlju, usamljenost.
Čitav ovaj tekst sam započela ne bih li vam predstavila „Romantičnog egoistu„. Ali ispostavilo se da je lakše da vam dam širi okvir o piscu nego da vam prepričam ovu knjigu. Jer, ovo nije roman. Nije ni zbirka priča. Najbliža je dnevniku po svojoj formi. Svaki zapis počinje jednim danom u nedelji. I to je sve što ga sa dnevnikom povezuje. Ispod „naslova“ u obliku dana – Begbede stavlja zapise koji svojom formom pre podsećaju na aforizme, crtice, intimne ispovesti, isečke iz trač rubrika, kratku priču, vest. I motivi su opet isti – i površinski i dubinski. I opet je Begbede svedok jednog vremena – navodeći realna mesta, događaje, ličnosti koje su u istoj vremenskoj ravni sa njim. Neki su, poput Mišela Uelbeka poznati i našoj čitalačkoj publici, dok su nečija imena značajna samo u francuskom kulturnom ili društvenom miljeu. Imena poput Hju Hefner, Marsel Prust, Patrik Beson, Amelija Notomb su poznata i na ovim prostorima.
Fansinantna je piščeva nonšalantnost u vezi sa opisivanjem realnih likova i događaja – ono što bi kod nas bilo predstavljeno kao skandal (on iznosi detalje razgovora sa Uelbekom, proziva Besona zbog raznih stvari – pa čak i neke ljubavne intrige zbog neke davne Begdedeove ljubavi, pa i svoju očaranost neobičnošću Notombove). I sve pod tezom – postaješ poznat kad postaneš junak nečijih knjiga, kad te prepoznaju u restoranu i kad ne moraš da platiš. Verovatno je to stav i svih onih koje spominje, te mu to daje mogućnost da iznosi intimne detalje iz sveta poznatih i francuskog džet-seta. S druge strane, kako kaže, sve to sa sobom nosi ogromnu dozu aksioznosti – jer ti više nisi ti, ti si lice sa naslovne strane, s tv ekrana, neko koga prepoznaju i kome se ne prašta.
Biti poznat i bogat – tome težimo. Postajemo poznati i bogati – izloženi jasnosti do krajnosti. Pokušaj da se od toga pobegne – nemoguća misija ako želimo da sačuvamo popularnost. Slava nam pruža lažni privid ljubavi i obožavanja, pisanje čuva uspomene koje nismo imali (sećanja – do dvadesete godine ništa ne pamtim, posle dvadesete bih sve da zaboravim – parafraza autora). Težnja za iskonskom, pravom, jednostavnom ljubavlju zbog koje će postati veran, monogaman, papučar. Neko ko rano odlazi na spavanje, ko vodi ljubav a ne izvodi seksualne vratolomije – sve više, sve jače, sve bizarnije – kad nema ljubavi drugi stimulansi nam podižu želju.
Sve u svemu – nisam vam mnogo rekla, ali se nadam da sam vam barem malo zagolicala maštu da sami pronađete i sebi protumačite ovog „Romantičnog egoistu„. On to zaista i jeste. Romantični dečak bačen u svet odraslih – postaje egoista, tražeći u sitnim, zadovoljstvima i opijatima u stvari, ljubav koju nije dobio kao dečak, uspomene koje je potisnuo, ženu koja će biti drugačija od svih onih koje su prošle kroz njegovo detinjstvo dok je boravio kod oca – lepotice, prazne, ali savršene – kao lutke. Možda jednog dana sve to i pronađe i odraste. A dotle, on će tražiti, patiti, voleti, ostavljati, a mi ćemo uživati u njegovim delima.
Moja topla preporuka – „Romantični egoista“ – u izdanju Book-e.
Kod Majske - Coolumna 