Džoni Dep, SOPA, PIPA i još koješta

Ovaj tekst objavljen je pre skoro godinu dana. Razvod Džoni Depa i lepe Vanese je bajata vest, kao i SOPA i ostale opasnosti o kojima smo tada brinuli. Ali, stari dobri marketinški trik – zamagljivanje nečim besmislenim, da bi kroz tu maglu nešto veliko i smisleno prošlo, e to je i danas aktuelno. Zbog toga, objavljujem ovaj tekst. Ovde. Slatki moji… da se ne zaboravi. 

 

Razmišljam, čujem, čitam, komentarišem, delim. Tako nekako bi trebalo kao u svakoj svaštarnici. Verovatno je i do vas stigla vest da se Džoni i Vanesa razilaze. Podseti me to na naš čuveni razlaz na relaciji Dača – Nata. Hoće, neće, ko je koga ostavio i zašto. Kad se kod nas takve stvari dešavaju, jednostavno znamo da se ispod žita valja nešto mnogo krupnije. Sitne, tračerske vesti zamagle nam poglede, i dok nacija brine da li je Nata prevarila Daču i kako će mala Hana sve to da podnese, dotle se privatizuje recimo još ono malo nečega što je ostalo, ili se potpiše još neki besmisleni sporazum, ili nas odbiju na još jednom evropskom izboru za mis, ili nešto slično…

E, sad, umesto da me preplavi osećaj blaženstva…. ah, najzad, Džoni, koji je sigurno svih ovih godina samo čekao da se rasturi od Vanese, pa da potraži baš mene (to što je i vama to prošlo kroz glavu, irelevantna je činjenica, jer, ovo je moj blog, pa u njemu Džoni pati baš za mnom), tog osećanja nema. Prvo, razmišljam kako da mu saopštim da je totalno omašio tajming, i da sada kada on hoće ja neću, eh, moj Džoni, ni ona polovina indijanske krvi nije više dovoljna – pirat iz malo bližih krajeva no što su Karibi, zarobi mi srce i tako ti je kako ti je, moj Džoni.

Nošah se čak sa mišlju da mu napišem i jedno pisamce – da razmisli, da se vrati Vanesi, ali onda poučena onom pričom sa početka – shvatih – sigurno se u svetskim okvirima nešto mnogo krupno dešava, a ovo dvoje su tu samo da nam skrenu pogled sa nečega. E, sad sa čega, ne bih baš umela da vam kažem, u ovom  trenutku. Ali da ima neka tajna veza, nemojte ni da sumnjate. Eto, umesto da se brinemo u vezi sa SOPA i PIPA pričom, o tome da već koliko sledeće nedelje čitava globalna mreža više neće biti velika hipi komuna,  da će se zbog deljenja lepo poređenje dade neko – recimo neke pesme Majkla Džeksona, moći „pazariti“ do 5 godina zatvora, tj. čak godinu dana više nego što je dobio lekar koji je ubio istog. Da će Vikipedija, Ju tjub… i slični sajtovi staviti katanac jer će svrha njihovog postojanja prestati. Da će  FB, G+, ili lokalnije ali isto tako masovne internet strane za povezivanje ljudi postati izlišne, jer poenta je i bila između ostalog u deljenju – kako ličnih vesti, tako i globalnih vesti, muzike, obaveštenja… Ako kongres izglasa taj zakon o Internetu, možda se više ni ovde čitati nećemo.

 

Tako da, čini mi se, dragi moj Džoni, da bi ti mogao biti i poslednja velika vest koja je prohujala Netom. Možda se sada postavljaju poslednji spotovi sa tvojim likom, i muzikom, ili neko sada još dok se može, traži  slike Vanesine, preslušava njenu muziku, traži po Vikiju podatke o vama. E, moj Džoni… Nisi ni sanjao da bi stvari mogle da odu u ovom pravcu. Da ti, koji si uvek bio pobornik nezavnisnih, malih… postaneš globalna vest i globalna dimna zavesa.

 

Volela bih da sam se prevarila i da si samo još jedna u nizu Net vesti. Volela bih i nekako i osećam da će Ameri, ako ne budu mnogo lenji uspeti da ugnjave svoje kongresmene da ne glasaju za ovu sramotu od zakona. Obično građanstvo je zasuto apelima da svaki dan zovu, gnjave, dave svog kongresmena da ne glasa. I, ako budu dovoljno uporni i uspeće u tome, jer, njihov kongresmen, i njegova partija (a imaju ih svega dve) znaju da ako se ogluše o običnog građanina i njegov apel, gube sledeće izbore. Zato kod njih akcija ovakvog tipa i može da uspe.

Ja ni ne znam ko je moj predstavnik u Skupštini, koga bih ja to cimala i kome dosađivala, kada bih htela da sprečim donošenje nekog zakona, tako da, s jedne strane nemam neki veliki motiv da glasam, a sa druge strane, niko mi ne podnosi raport i ne razbija glavu da li je radio u interesu jedne  plavuše.

Što me vraća na izbore koji nas uskoro očekuju. Ko će se sada kod nas razvoditi, ko će biti dimna zavesa ovog proleća, da se uz hleba i igara malo zanimamo dok se oni ne podele i ne nameste i ušanče na prava mesta jer, treba sada malo zasukati rukave ne bi li se naredne 4 godine lepo plandovalo u nekom hladu, uz dobru platu i velike dnevnice. A račun? Šta smo imali? Ništa, jer mi nikome to ne polažemo, a ceh ispostavite onim mojim običnim građanima…

Ako ništa drugo, ovde se barem zna ko pije – a ko plaća. Samo bih ja volela da mi jave – kako se zove taj čiji račun, recimo, ja plaćam – pa da ga kad mi nešto ustreba i priupitam. Pa neka onda i platim. Jer, kad je beg bio cicija..