Znate li šta povezuje filologiju, faramaciju i programiranje?

1522035_504072753039890_1406783610_n

 

 

 

Odgovor na pitanje iz naslova zna Tijana Sonatasky. Kako sama kaže: „Počela sam kao farmaceutski tehničar, a sada želim i da programiram.“ Tijana je gost na mom blogu – Kod Majske – Coolumna. Upoznajte je i vi! 

Nije lako izabrati. Naročito ukoliko ste onaj tip osobe koji bi da zna svašta o svačemu, poput mene. Do srednje škole je bilo lako, jedini izbor koji sam morala da napravim je bio između takmičenja iz engleskog i takmičenja iz francuskog. Doduše, tada sam izabrala francuski, a par godina kasnije počela da studiram engleski. Ovo vam je već nagoveštaj ostatka priče.

Što se tiče srednje škole, prvo sam htela da upišem medicinsku, da bih posle nastavila da studiram medicinu. Pa sam nakon toga htela elektrotehničku, pošto mi je programiranje, u sedmom osnovne, delovalo kao veoma dobra ideja, iako sam o samom zanimanju znala vrlo malo. U osmom sam se opet vratila na ideju medicine, pošto su prirodne nauke bile među mojim interesovanjima, a išle su mi od ruke. Htedoh da upišem smer za medicinsku sestru (što bi u mom slučaju bila velika greška – kako sam kasnije otkrila), ali me je nastavnica biologije srećom ubedila da upišem smer farmaceutski tehničar.

Srednja škola mi je odlično išla, mnogi predmeti su mi bili izuzetno interesantni. Međutim, već na trećoj godini sam shvatila da ne želim da upišem ni farmaciju, ni medicinu. Jedini problem je bilo to što nisam znala šta hoću. Onda mi je na pamet pala psihologija. Čak sam i prijemni počela da spremam, da bih u martu mesecu, tri meseca pred prijemni, shvatila da je engleski jezik ono što želim da studiram. Profesorka engleskog mi je tada neizmerno pomogla, i na tome sam joj veoma zahvalna. Zahvaljujući njoj sam uspešno položila prijemni i upisala se na Filološki fakultet u Beogradu kao budžetski student.

O administraciji neću ni da pričam, a što se profesora sa Katedre za anglistiku tiče, za većinu imam samo reči hvale. Ovog puta sam zaista izabrala ono što mi se najviše dopada i što mi odlično „leži“. Sem engleskog, od stranih jezika govorim i francuski, španski (samouko) i norveški. Moja me majka zove „jezičarom“. Jesam, i jezičara, i filolog.

Pošto mi je tadašnji verenik, a sadašnji muž, veb programer, on me je uveo u svet programiranja i optimizacije za pretraživače. Programiranje mi se u početku činilo suviše teškim, pa sam na drugoj godini studija uzela da sama učim optimizaciju. Uskoro sam našla i posao (preko neta, 2 sata dnevno), koji mi je pomogao da se izdržavam kao budžetski student i stanovnik Studentskog grada. Optimizacija je u međuvremenu evoluirala, počela je da se pretvara u sebi svojstven marketing, koji integriše mnogo činilaca i za koji je postajalo potrebno sve više vremena. Da bih se rasteretila, počela sam da pišem članke na engleskom o optimizaciji, a sam SEO (optimizaciju) sam radila samo po potrebi. Nakon toga je došla Norveška.

Postao mi je potreban jezik koji nisam uopšte poznavala da bih išta radila. Bavljenje SEO uopšte nije dolazilo u obzir baš zbog jezika. Pošto diplomu još čekam, iako sam diplomirala u prvom roku, nisam mogla ni nju da koristim da nađem posao, a dodatni problem je bilo i to što ja imam samo bačelor, a u Norveškoj mi trebaju neki poeni koje donosi master da bih radila u školi (u Srbiji bi mi trebao ceo master J).

Prošlo je pet meseci, norveški jezik sada govorim na nižem komunikativnom nivou (B1 po međunarodnom sistemu), radim u vrtićima kao asistent po potrebi i…učim programiranje. Rešila sam da se uhvatim u koštac sa svojim sopstvenim mišljenjem da je programiranje za mene suviše teško, i da počnem da učim još jezika, doduše komjuterskih. Učim HTML, CSS, PHP i bazu MySQL, da bih pokušala da od sebe napravim veb programera. Moj suprug je tu da mi pomogne da savladam materiju, a kroz optimizaciju sam se donekle i upoznala sa svim tim već, pa sam stoga optimista. Šta je za filologa još jedan, dva, tri, pet jezika?

Možda ćete reći da sam neodlučna budala. Donekle i jesam. Mnogo bi mi lakše bilo da sam ostala pri želji da upišem srednju elektrotehničku ili da sam upisala gimnaziju i otišla odmah na ETF, ETFovcima je posao skoro pa zagarantovan. Ali ja ne funkcionišem tako, očigledno. Moj put mora da bude komplikovan. I zbog toga mi je veoma drago, jer sam uspela da otkrijem šta sam. U duši sam filolog. A filolozi su sposobni za razne stvari.

Ako i uspem sebe da pretvorim u programera, verovatno se neću tu zaustaviti. Kada se steknu neki uslovi, verovatno ću upisati i master iz engleskog, pa ću videti kuda će me to odvesti. Ja sam šetač, i iako mi to ponekad ide na štetu, znam da ću na kraju biti zadovoljna svim što znam, mogu i što sam iskusila.

Tatjana Šešum i negovanje čudesnih ogledala

tanja sesum_1315602453_150x200

Na naslovnoj strani sajta Tatjane Šešum možete pročitati predivne stihove Desanke Maksimović. U ove stihove stala bi životna filozofija ove sjajne žene – psihoterapeuta, lajf kouča, homeopate i floriterapeuta, spisateljice, majke. Žene sa divnom vizijom i misijom – da ljude upozna i obuči da koriste Balkansku liniju cvetnih esencija. Predstavljam vam Tatjanu Šešum. 

 

 

 

Vaša biografija je veoma bogata. Imate široko formalno obrazovanje, mnogo ste radili na sebi. Vaša radna biografija takođe ima mnogo stavki, ali sve vode ka jedno zajedničkoj tački – to je ljubav prema čoveku i briga za pojedinca.  Diplomirali ste psihologiju, obučeni ste psihoterapeut, homeopata, floriterapeut. Majka, supruga, pisac. Sve to možemo naći u vašoj biografiji. Ipak, ja bih vas za početak pitala – ko je zapravo Tatjana Šešum?

Tatjana Šešum je osoba koja se stalno kreira i rekreira u neprestanom procesu ličnog rasta i razvoja, osoba čija je životna misija da radost stalnog unapredjivanja sebe deli sa drugim ljudima sličnih interesovanja, takođe, Tatjana Šešum je osoba čija  je vizija da budućim generacijama u našoj zemlji ostavi zaoštavstinu u vidu Balkanske linije cvetnih esencija kao pomoć u održavanju i unapređivanju sopstvenog zdravlja.

Tatjana – kao devojčica. Koja su bila vaša interesovanja? Kakav je uticaj vaše porodice i sredine na vaš kasniji život? Koje ste knjige čitali, koji su filmovi iz tog perioda ostali u vašem sećanju?

Moje putovanje ka onome šta sam danas je počelo u ranom detinjstvu kada sam zbog svoje lične bolešljivosti i činjenice da sam jedino dete prilično zaposlenih roditelja često bila sama i usamljena. U pokušaju da razrešim svoju usamljenost ušla sam u svet knjiga i od tog perioda je knjiga „moj najbolji prijatelj“. Čitanje je moja životna strast koja mi omogućava ne samo ulazak u druge živote i svetove nego i jedan od važnih načina ličnog usavršavanja i rasta. Pošto sam se tokom godina uverila u lekovito dejstvo čitanja „pravih knjiga“ nije ni čudo da sam zagovornik i jedan od malobrojnih formalno edukovanih biblioterapeuta u Srbiji. Biblioterapija je jedna sjajna isceljujuća tehnika zahvaljujući kojoj svako od nas može pomoći sam sebi u raznim životnim periodima kada nas životne situacije ili krize prevazilaze i kada nam je potrebna dodatna pomoć ili podrška.

Devojčice maštaju da postanu balerine, učiteljice, negovateljice. Vi ste objedinili sve to – učite, lečite, negujete – vešto poput balerine. Kako ste se opredelili za psihologiju? Da li ste već tada znali da je to samo početak vaše profesionalne priče?

Za psihologiju sam se opredelila krajem srednje škole i podjednaki  uticaj je imala moja profesorka psihologije i filozofije koja je znala da mi približi psihologiju na način da to postane moj životni  izbor profesije  kao i osećaj koji sam imala kada bih savetovala brojne drugarice i drugare koji su mi se spontano obraćali za savet a ponekad i samo da ih saslušam.

Koja oblast terapije vas najviše privlači?

Tokom i nakon studija tragala sam za  psihoterapijskim pravcem koji najviše odgovara mojoj ličnosti  i konačno sam ga našla u kognitivno-bihejvioralnoj psihoterapiji, tačnije u racionalno-emotivno bihejvioralnoj psihoterapiji. Moji prijatelji se smeju kada kažem da sam tek nakon razumevanja i usvajanja postavki REBT-a o tome da smo sami kreatori sopstvenih emocionalnih stanja i u skladu s tim i kreatori sopstvenih života prestala da budem „neurotična“ u najširem smislu te reči i postala prosečno mentalno zdrava osoba. Drugim rečima „preuzela sam život u svoje ruke i od tada uživam u kreiranju sopstvene životne stvarnosti. Život je suviše vredan dar da bi se pasivno prihvatao i proživljavao, iz dana u dan, iz obaveze u obavezu. Njega treba aktivno kreirati u skladu sa svojim pozivom i misijom koju smo dobili u njemu. Naravno uvek nam je najvažniji zadatak da postanemo najbolja moguća verzija sebe ali pored toga ostaje puno toga što se može zamisliti i ostvariti u sopstvenom životu.

Odakle ta potreba za stalnim traganjem i usavršavanjem?

Ta potreba dolazi iz doživljaja sta je moja životna svrha i kako sam je ja transponovala u ličnu misiju. Moja misija je da pre svega budem model inspiracije ljudima koji ulaze u moj život sopstvenim primerom kako treba težiti holističkom zdravlju, kao i da što većem broju ljudi koji mi se obraćaju za pomoć pružim znanje, veštine i podršku u sopstvenom rastu i razvoju ka većim stepenima celovitosti i ličnog dobrostanja.

Vi ste uveli multidisciplinaran pristup u terapiji. Kombinujete psihoterapiju i homeopatiju, tj. floriterapiju.

Te dve oblasti se divno nadopunjuju jer holizam koji je sastavni deo homeopatije nadopunjuje psihoterapiju. Radeći kao psihoterapeut počela sam da shvatam da psihoterapija (bilo koja) kojom sam se do tada isključivo bavila ima jedan redukcionistički pogled na čoveka koji joj onemogućava da bude celovit sistem lečenja. Istražujući druge sisteme razumevanja čoveka naišla sam na homeopatiju koja je postala moja nova životna filozofija pruživši mi odgovore na sva moja dotadašnja pitanja.

Osnivač ste L.A.T.I.C.E..  udruženja praktičara cvetnih esencija. Kad ste osetili potrebu da se jedno takvo udruženje formira i sa kojim ciljem?

Ideja za formiranje udruženja se pojavila onog trenutka kada sam poželela da formiramo nasu autentičnu i autohtonu liniju cvetnih esencija. Pošto je u pitanju veliki dugogodišnji posao koji ne može nositi samo jedna osoba sa grupom istomišljenika, koja sve više raste, u okviru Udruženja L.A.T.I.C.E. (L – lepota, A – autentičnost, T – tolerancija, I – inspiracija, C – celovitost, E – energija ) počeli smo da razvijamo liniju Balkanskih cvetnih esencija, prvu liniju cvetnih esencija sa Balkana namenjenu pre svega unapređenju zdravlja nas koji živimo na ovom podneblju i vibriramo slično lekovitim biljkama koje rastu na našem tlu.

Udruženje L.A.T.I.C.E.  je i centar za edukaciju svih onih koji veruju u ovaj sistem isceljenja. Kako ste došli na ideju da širite mrežu floriterapeuta i da širom Srbije propagirate ovaj blag i efikasan metod zasnovan na esencijama dobijenim od cveća?

Kao što naša narodna mudrost tvrdi da za svaku boljku ima odgovarajuća biljka koja joj je lek, tako smo i mi u Udruženju L.A.T.I.C.E. bili poneseni mišlju da će lekovite biljke sa našeg podneblja biti u mnogo većoj meri lekovitije od lekovitih biljaka sa drugačijih podneblja. Ta filozofija je u osnovi nastanka linije Balkanskih cvetnih esencija koja trenutno broji 54 cvetnih esencija za različite vrste ljudskih problema.

Kome biste sve preporučili da se obuči za floriterapeuta? Kakva su vaša iskustva – koja je to ciljna grupa koja se najviše interesuje za obuku?

Najveće interesovanj za znjanjem floriterapije pokuzuju ljudi koje interesuje zdravlje a koji su pri tom naklonjeniji prirodnim načinima lečenja. Takođe floriterapija interesuje sve one koji žele da svojoj bližoj okolini, pre svega svojoj deci i porodici, pomognu da sto bolje funkcionišu u današnjem izazovnom vremenu u kome živimo.

Interesuje me, iz vašeg ugla, koji je profil klijenata koji se opredeljuju za homeopatiju, tj. floriterapiju  kao vid ilečenja?

Isto važi i za klijente koji se opredeljuju za homeopatiju i floriterapiju. To su ljudi koji tragaju za što prirodnijim i zdravijim načinima održavanju svog zdravlja. Nažalost u poslednje vreme sve više se ovim holističkim sistemima lečenja okreću ljudi za koje klasična medicina nema rešenja ili bar ne trajna.

Čitajući vašu biografiju nekako mi se logično nameće pitanje – šta sledeće planirate? Kakvi su planovi na ličnom i profesionalnom planu Tajtane Šešum?

Na ličnom planu želim da sto više vremena provedem sa svojom ćerkom koja započinje srednju školu. Na profesionalnom planu želim da objavim knjigu kako o Balkanskim cvetnim esencijama tako i o biblioterapiji. Naravno, želela bih da sto više ljudi nauči i počne da koristi Balkanske cvetne esencije i to mi je cilj kojem ću verovatno težiti do kraja svoje profesionalne karijere.

Pretpostavljam da kao lajf kouč dobro organizujete svoje vreme. Kako provodite slobodno vreme? Koje su vaše privatne oblasti interesovanja?

Slobodne vreme provodim čitajuci, planinareći, putujući.

Koja je vaša poruka onima koji još nisu probali neki od oblika holističkog lečenja?

Potrebno je biti edukovani korisnik usluga u oblasti zdravlja, i fizičkog i mentalnog. Zato preporučujem da se budući klijenti informišu o najboljoj komplementarnoj medicini za njihov konkretan problem da bi se sami uverili o svim brojnim prednostima svih oblika holističkog lečenja.

Tatjana, mnogo vam hvala na izdvojenom vremenu. Pozvala bih sve da pogledaju sajt udruženja L.A.T.I.C.E i da prate rad udruženja na Fejsbuk stranici udruženja.

I za kraj,objavljujemo stihove Desanke Maksimović koji , kako nam je Tatjana i rekla, dočaravaju njenu životnu filosofiju.

 

OGLEDALO
(Desanka Maksimović)

Idem putem života i nosim u duši ogledalo kao duša toplo,
kao jasika trepetljivo, kao izvor bistro i srebrnasto.

Ono od pogleda mrkog potamni i gorčinom se prelije.
Zla reč kao trn uvek krvavo zapara njegovu belu dušu.
Od osmeha hladnog ono zadrhti bolno i zaledi se.
Ali svakoga jutra osvane ono kao duša toplo,
kao jasika trepetljivo, kao izvor bistro i srebrnasto;
samo, kad se duboko u njega zagledam, opazim uvek: nove,
zagonetne šare lagano drhte u njegovom dnu.

Ja nosim u duši ČUDESNO ogledalo, ono i toplije biva i sve lepše ogleda
što je više puta od mrkog pogleda potamnelo, od zle reči zaparano bilo,
od osmeha hladnog sledilo se;
samo uvek u njegovoj dubini zagonetne tanke šare lagano drhte.

 

Posetite sajt Tatjane Šešum:  http://www.psihokomunikacije.com.

Posetite sajt udruženja za promociju floriterapije http://www.floriterapija.com/

Posetite i Fejsbuk stranicu L.A.T.I.C.E. http://tinyurl.com/nrs4oyp

Nenad Karađinović – život kao umetnost ili umetnost života

Nenad Fotka

Nenad Karađinović  je rođen u Novom Sadu. Svetski čovek, a opet naš, poeta u duši koji emociju pretače u fotografiju. Zamolila sam ga za razgovor jer sam želela da saznam nešto više o čoveku koji se nalazi s one strane objektiva – kakvo mu je bilo detinjstvo, zašto baš ova umetnost, kako doživljava svet oko sebe. Gospodin Karađinović je pristao na razgovor i pred  čitaocima bloga Kod Majske  je prvi iz serije  razgovora sa značajnim ljudima koji, svako na svoj način, obeležavaju vreme u kom živimo.

 

Nenade, Vi i danas imate dušu razigranog i radoznalog dečaka. Pretpostavljam da ste takvi bili i u detinjstvu? Gde ste odrastali i šta je obeležilo vaše dečačke dane? 

Odrastao sam u Novom Sadu I bio sam, po pričanju mojih roditelja, ali i komšiluka, veselo dete. Nisam bio od onih koji su se povlačili ili izvlačili. Živeo sam punim plućima, naravno ne zapostavljajući školu. Majka mi je prosvetni radnik, tako da i da sam hteo da nešto eskiviram ne bih uspeo. Sada, kada vratim film,  voleo sam i fudbal i košarku ali samo kada devojčice gledaju. Dobro, to ćete me verovatno i kasnije pitati.

Svaka vaša fotografija nosi određenu priču – sofisticiranu, mističnu, erotičnu, mitsku, boemsku, svaka drugačiju. Da biste to postigli potrebno je široko obrazovanje i interesovanje i opšta kultura. Da li možete da se setite na kojim ste to pričama odrastali? Ko je u detinjstvu najviše uticao na vaše životne odluke i na vaše domaće vaspitanje?

Nikada se nisam zadovoljavo malim. U mojoj fotografiji postoji obilje simbola koju su naravno prihvaćeni ali i naučeni. Istorija umetnosti je obavezno štivo,teorija forme!

U teškim vremenima (90-te godine) imao sam priviligiju da odem u Francusku i upoznam se sa umetničkom fotografijom. Studirao sam umetničku fotografiju u Ruanu. Spoznao sam neki svet koji nije znao ni da izgovori moje prezime (nekima i od naših ljudi je teško da ga izgovore), ali je znao da zainteresuje,  poduči i ostavi traga u biću svakog umetnika.

Otac me je vodio na svoja putovanja po celoj Evropi i tada sam se i  upoznao sa vrednostima evropske kulture i te vrednosti nisam nikako hteo da zaboravim. Jedini način da sačuvam svoje impresije bio je da ih FOTOGRAFIŠEM! Uživao sam da prolazim hodnicima starih tvrđava u Španiji, prekrasnim trgovima Italije, ali i širokim, sivim,  hladnim lenjigradskim ulicama. Uvek sam zamišljao te velike umetnike koji su šetali možda baš ovom ulicom kojom se sada ja šetam. Salvador Dali, Servantes, Mikelandjelo, Leonardo, Dante,  Jesenjin, Dostojevski, Puškin ! Da bih shvatio sva ta mesta morao sam izuzetno mnogo da čitam i istražujem  – i onda se pojavila želja da pokušam da svojim aparatom napravim priče koje će bar malo imati veze sa svim tim SVETLIM, SJAJNIM LJUDIMA!

Kada ste dobili svoj prvi foto-aparat? Da li je on bio slučajni poklon koji vas je motivisao da počnete da se bavite fotografisanjem, ili je ipak bilo malo drugačije?

Na početku sam fotografisao očevim foto-aparatom. Kako je vreme prolazilo poželeo sam malo ozbiljniju opremu koja mi je i priuštena. Da čitaoci  ne bi pomislili  kako je baš sve bilo  lako – moram naglasiti da me je ta oprema obavezivala na ozbiljniji rad. Drago mi je  da sam  i  pored tog pomalo idolopokloničkog  stava koji sam u početku imao prema opremi, kasnije odbacio stav o NAJBOLJOJ a samim tim I NAJSKUPLJOJ opremi.

Danas su žene sa one strane objektiva. Da li je oduvek bilo tako ili ste prvo krenuli od nekih drugih motiva i drugih priča?

U fotografiji postoji fenomen koji se naziva “BOLEST OKIDAČA”.  Ova “bolest” se manifestuje fotografisanje svega i svačega. Ovakav stav prema fotografija je normalna čak OBAVEZNA faza. Mašta je toliko razigrana da sugeriše sve ono što je na bilo koji način inspirativno i pomalo neobično. Kao i svi  i  ja sam imao tu “bolest” koja je na kraju pomogla da se ipak isfiltrira samo jedna oblast.

Na vašim fotografijama su sve žene lepe. Da li namerno birate lepotice ili je istinita ona tvrdnja da je „lepota u oku posmatrača“, u ovom slučaju u oku fotografa?

Ovo pitanje mi često postavljaju. Ne.  Na mojim fotografijama nisu samo lepotice. To su prevashodno moje prijateljice ali  i  žene koje su sigurne u sebe. Žena koja je jaka, dostojanstvena, pomalo arogantna. To  je nešto što isijava iskonskom lepotom  i moj je posao samo da to zabeležim.  Na mojim fotografijam žena je uvek prikazana kao DOSTOJANSTVENA. Dostojanstvena u svojoj lepoti, nagosti ali i bolu i patnji. Svestan sam da idealizujem žene, ali tako je  i tako će ostati.

Kakav je vaš odnos sa modelima? Imam utisak da postoji neko divno poverenje između njih i vas. Kako se do toga dolazi?

Pravim veliku razliku između modela i saradnika. Model  je i šoljica za kafu, vazna, cvet. Žene koje fotografišem su moji saradnici. Mi zajedno stvaramo nešto i ma kako to nekima izgledalo jednostavno, taj proces je veoma složen i dobro osmišljen. POVERENJE i kreativnost su osnova naše saradnje. Teram žene koje fotografišem da uđu u priču i da daju svoj pečat. Moment kada one ulaze u te moje pomalo čudne svetove je moment kada se fotografiše. Taj moment jako kratko traje –z ato i jeste moment.

Kako birate modele i teme za svoje fotografije?

Teme su plod moje inspiracije koja dolazi sa svih  strana. Nekada je to knjiga, muzika, film,  a nekada i lice potpuno nepoznate žene. Saradnice moraju ući u moje priče i bez straha ostati u njima neko vreme. Saradnike biram po tome da li mogu ući li ne mogu ući u moj svet. To, da li su lepe i zgodne, nije presudno. Ako nema tog isijavanja i te lepote koja pleni nema ni dobre fotografije – fizička lepota je sporedna.

Radite li fotografije po narudžbini i da li je istina da je njih teže uraditi jer postoje izvesna ograničenja u izboru lokacija, modela…?

Jako malo radim takve fotografije. Ponekad se desi ali je to uvek, ne teško, nego zahtevno. Moja viđenja nekih priča, poruka, estetike, ukusa se često razlikuje od viđenja klijenata i iz tog razloga izbegavam preterane kontakte.

Koje su to knjige ili pisci koji danas čitate? Koju muziku slušate i zavisi li izbor od raspoloženja?

Ja sam ljubitelj klasične književnosti, mada  čitam i  nova izdanja savremenih pisaca. Poslednje što sam pročitao je “INFERNO” Den Brauna i nisam baš nešto oduševljen.

Obožavam klasičnu muziku jer me ona odvodi u neke svetove koji su mi bliski. Šopen, Mocart, Debisi . Kod nas  je malo poznat Hans Zimer –  Mocart današnjice i  interesantno je da ljudi znaju njegovu muziku ali njega ne poznaju. Radio je muziku za neke najpopularnije filmove. Pitate koje? E, to će čitaoci morati sami da pronadju.Tražite po IMENU autora a ne po nazivu filma.

Verujem da, kao i svaki umetnik imate kreativne krize. Kako ih prevazilazite? U čemu tražite inspiraciju? Postoje li mesta na koja se sklanjate da biste napunili baterije?

Moje kreativne krize traju veoma kratko. Pun sam ideja i često sam ljut jer ne mogu sve i odmah da  realizujem. Naravno, kada nastupe krize slušam muziku, čitam. Postoje mesta koje obilazim i to su uvek mesta sa određenom istorijskom pričom. Ako neki misle da se ta mesta nalaze negde daleko, varaju se. Tužno je što mnogo ljudi ne poznaje fantastične lokalitete u Vojvodini.  Ja sam do njih došao ciljano izučavajući kulturnu baštinu naše zemlje. Taj Djavo koji me stalno kucka po ramenu me je ovog leta odveo u srce VLAŠKE MAGIJE. Hteo sam i  to da vidim.Video sam i možda na neki čudan način i napunio baterije.

Koji model aparata koristite? S kojim ste napravili najlepše fotografije?

Moja prva ljubav je bio I ostao NIKON. On je krivac za sve fotografije.

Okruženi ste ženama. Postoji li, ipak neka posebna, jedinstvena, žena za sva vremena?

Za sada još ne i mislim da je tako i najbolje. Gledajući kroz istoriju umetnosti, mnogi umetnici su imali  MUZU i te umetničko-emotivne  veze se nisu baš najsrećnije završavale. Zar ipak nije lepše biti zaljubljen u SVE žene?

Vi ste i mentor. Na koji način podučavate nove generacije?

Mlade podučavam da izgrade SVOJ stil bez obzira na savete starijih.Tehnika me u opšte ne interesuje jer se to podrazumeva i može se za jako kratko vreme naučiti. Važno je fotografski gledati, osećati i  preneti bez obzira na oficijelne stavove.

Da li biste mogli da nam kažete na čemu sada radite?

U pripremi su fotografije za moju drugu knjigu. Prva knjiga je dobro prošla. Bila je predstavljena davne 2008.  godine na beogradskom Sajmu knjiga i mislim da je stvarno došlo vreme za novu.

Možemo li u skorije vreme očekivati novu izložbu?

Postoji poziv za London i New York, ali se još razmatraju određeni termini. Što se tiče izlaganja u našoj zemlji, odlučio sam da konačno odgovorim divnim ljudima  u, uslovno rečeno, manjim gradovima i da tamo održim nekoliko izložbi. Novi Sad i Beograd me dobro poznaju.

Koju poruku Nenad Karađinović šalje svetu? Koja je vaša ideja vodilja u radu?

Uživajte u SVIM lepotama života. Nemojte čekati nikoga i ništa.

Šta biste poručili onima koji tek ulaze u svet umetnosti? Kako trajati i kako stvarati ime i ugled bez skandala, časno i dostojanstveno?

Klonite se svih udruženja, klubova. Umetnost kojom se ja bavim je individualan  “sport”. To nije košarka gde nekih 5 mladića ginu na terenu ali na kraju i oni sa klupe dobiju medalju. Vaše pobede su samo vaše, baš kao i porazi. Nemojte se takmičiti u umetnosti. To je glupost. Ko je bolji? Mocart ili Betoven? Poštujete i štitite svoje saradnike i od vas samih. Bez straha ali uz kvalitet, kontaktirajte najveće svetske galerije i agente.

Sujeta?

Svi kreativni ljudi su sujetniji od drugih ljudi. Potrudite se da svoju sujete obuzdate… kada treba!

Da li biste još nešto podelili sa čitaocima a da vas nisam pitala?

Ne. Hvala Vam.

Hvala Vama na razgovoru i vremenu koje ste izdvojili.

 

Fotografije gospodina Nenada Karađinovića možete pogledati na: http://issuu.com/nenadkaradjinovic, kao i na sajtu: http://www.nenadkaradjinovic.com/

 

Sve u vezi sa aktuelnim dešavanjima možete pratiti na zvaničnoj Fejsbuk stranici: https://www.facebook.com/pages/Fine-Art-Photography-by-NENAD-KARADJINOVIC/511437588933541?fref=ts