Floriterapija i put ka sopstvenom smislu

cropped-file171255030260.jpgNa svom putu nismo sami. I sve što radimo ima uzrok i posledicu. I kad mislimo da smo nešto postigli samo sopstvenim radom i trudom iza toga stoje neki ljudi koji su uticali na nas. Pozitivno ili negativno – ali uticali.

Ovim bih tekstom htela da se zahvalim Univerzumu što je moj put ukrstio sa putem određenih ljudi koji su obeležili i usmerili moj životni put u smeru koji me čini izuzetno srećnom, zadovoljnom i ispunjenom.

Znala sam da želim da bude predavač i postala sam. Znala sam gde bih želela da radim i sad sam tamo i beskrajno sam srećna. Oduvek sam umela da saslušam, posavetujem, utešim svoje prijatelje. Ali nikad nisam planirala da budem psiholog. Ni danas ne bih pokušala time da se bavim – osećam samo duboko poštovanje prema ljudima koji se ozbiljno bave tim poslom i koji često na svojim plećima nose beskrajne sudbine onih koje je život u trenu (ili dugo godina pre toga) slomio.

Ono što sam duboko u sebi osećala jeste da sigurno postoji način da pomognem drugima, da im budem na korist i radost. Naravno, takve stvari ne dese se preko noći, niti možemo osetiti i prepoznati tananosti tuđe duše ako prvo naša nije prošla neke od puteva patnje. Ne možemo drugima biti od pomoći ako prvo mi nismo g dobili pomoć od onih kojima je to poziv i koji to sa istinskom posvećenošću rade. Moj susret sa Vladanom Bearom – ja sa jedne strane stočića on sa druge – vratili su me u ravnotežu i naučile kako se voli i poštuje život, kako se ne kuka nad sudbinom i kako se stvari prihvataju na jednostavan način. Naučio me je kako da ne uletim u zamke samosažaljenja, da duša može da boli – ali da sve prođe, pa i bol. Uputio me je na učenje zena. Naučio kako svako od nas ima neki  put da ostvari svoj potencijal. I bezmerno sam mu zahvalna.

Kad sam našla svoju suštinu i kad sam naučila da svaki uspon ima i pad i obrnuto – počela sam da tragam za načinom kako bih mogla svoja iskustva naučena u radu sa ljudima da pretočim konkretnu aktivnost. Upisala sam školu psihoanalize, ali sam shvatila da ja time ne smem da se bavim. Ne zato što teorijski ne mogu da savladam čitavu priču. Daleko od toga. Ne zato što nemam neka znanja. Već upravo zbog toga – što imam NEKA spoznanja i teorijsko znanje – a to nije način na koji bih smela da postavim nekog preko puta sebe i da bez ikakve griže savesti ponesem njegov teret. U jednom trenutku je moja dilema postala toliko jaka da sam fizički počela da je osećam i jako sam želela da dobijem odgovor šta da radim i koji je moj put i treba li da se povučem iz psihoanalize. I dobih odgovor, sasvim slučajno. Jedna desetogodišnjica poznanstva, jedan slučajan razgovor (mada ništa nije slučajno) prelomili su me i opet sam bila na nekom početku, sa mnogo više znanja, ali još uvek bez odgovora kako da ostvarim svoj potencijal. U to vreme sam se vratila literaturi vezanoj za cvetne esencije i lečenje floriterapijom. Magična je bila ta reč za mene. Cveće i terapija. Nežnost i pomoć. I kad nešto jako želite – Univerzum vam pošalje znak. Za Sv. Dimitrija nam je u gostima bila meni jako draga Ljubica Perić, čudo od žene, duša i melem. I vide knjigu koju čitam – i spomenu mi jednu devojku koja se bavi floriterapijom, koja se bavi biljem kako iz ljubavi tako i profesionalno, predaje na fakutletu… Divno. Tada sam prvi put čula ime Marija Radojković – ime devojke koja će promeniti moj svet i odvesti ga u smeru koji sam sve vreme čekala.

I Marija je pod okriljem LATICA počela da vodi naše školovanje za floriterapeute u Novom Sadu. I baš kao latice i pred mojim očima su se otvarala saznanja. Učila nas je (uči i danas, i mislim da će još dugo biti moj supervizor) kako se koriste esencije, učila nas o pristupu biljkama i ljudima, učila nas etičnosti u radu, učila nas kako da mi rastemo kroz floriterapiju. Kad kažem nas mislim na Tanju, Sašku i mene.

575666_722951437721289_617881831_nOtkrila sam svet floriterapije. Otkrila kako ona utiče na zdravlje kako duše tako i tela. Već godinu dana sam na cvetnim esencijama – i moje iskustvo je čudesno. Našla sam svoj put. Floriterapija je ono čime pored predavanja želim da se bavim. To jeste vrsta terapije ali koja nudi konkretno rešenje i delujući na uzrok isceljuje posledicu. Sve ono što je pomereno u nama vraća u centar. Floriterapija je divna dopuna i ostalim neinvazivnim metodama isceljenja tela i duše  – psihoterapiji, psihoanalizi, homeopatiji analizi snova, art terapiji, fizikalnoj terapiji, meditaciji, jogi. U svetu sve ove oblasti sarađuju jedni sa drugima i rade na dobrobit i na zdravlje ljudi. Kod nas svest da postoje i drugi načini osim zvanične medicine, da postoji čitav jedan svet učenja koja pomažu da očuvamo, preveniramo, unapredimo svoje zdravlje sada dobija na svom zamahu. I drago mi je što sam u ovom trenutku baš deo čitave priče. I znam da moje učenje ovde ne staje. Ali o tom po tom. Trebalo mi je vremena da se osetim sigurnom da mogu da pomognem ljudima na ovaj način i prihvatim sebe u toj ulozi. I tu se na mom putu našla moja draga prijateljica Branislava Simović (predavač i neko ko ozbiljno praktikuje NLP). Ona je na svoj način dovela moju veru u sebe  u dobru ravnotežu.

Zahvaljujem se naravno i svojoj najdražoj podršci (Siniši B.) koji veruje u mene i kad ja posumnjam i koji je sa mnom od početka na cvetnim esencijama (neverovatno je kad posmatrate kako se neko menja i dolazi u ravnotežu – naravno kad umete da posmatrate i znate). Marija nas vodi kroz ovaj proces.

Danas sam na početku svog floriterapeutskog delovanja. Zajedno sa Marijom i uz budno oko njeno pokrenusmo blog www.cvetnaterapija.blogspot.com. Cilj nam je da i Novom Sadu i mestima koja su u okruženju dobližimo ovaj sistem isceljenja. Moglo bi se reći da Beograd ima velike LATICE koje vodi draga Tatjana Šešum, a da smo mi ovde cvet koji je pod budnim okom naše mentorke raširio novosadske LATICE koje čine – Aleksandra Šubakov, Tatjana Kanazir, Merima Aranitović i prva među nama jednakima Marija Radojković.

Pozvala bih vas da pratite naš blog i našu FB stranicu (link). Pozvala bih vas i da probate cvetne esencije i uverite se u njihovu nežnu moć. O dobrobiti najbolje mogu da vam posvedoče oni koji su već na floriterapiji, ali bez čijeg znanja ne želim da pričam – jer poštovanje privatnosti je prvi princip koji svako od nas mora da ispoštuje. Pozvala bih vas da budete deo velike porodice prijatelja Cvetnih esencija. Pozvala bih vas i da se, ako želite da se i vi iškolujete i budete praktičar javite u inbox na našoj stranici ili na adresu lekovitecvetnekapi@gmail (sa naznakom – škola).

Budite LATICA (link).

Novosadska.stock-photo-beautiful-bouquet-of-bright-wildflowers-106057364

Kako razumeti i protumačiti snove

 

Na kraljevskom putu u nesvesno

O snovima je mnogo toga rečeno i mnogo napisano, čak i u blogosvetu, tako da ovo neće biti još jedan post posvećen teoriji i istorijatu snova i njihovog tumačenja. Povod da napišem ovaj tekst jeste dvodnevni seminar – radionica  https://www.facebook.com/tumacenjesnova.jungovomanalizom održan 23-24. novembra u Novom Sadu u Ultra-well– u. Nas 8 i doktorka Mirjana Đurđević intenzitvno smo se družile dva dana, učile, utvrđivale već znano i praktično radile na analizi snova – tj. naš vodič kroz snova je održala pored predavanja i praktičnu radionicu koja je bila neizmerzno korisna.

Svi smo mi o snovima već nešto od ranije znali. Neki su po profesiji psiholozi, neki lekari, neki od nas su završili kurs Osnove Frojdove psihoanalize, u trajanju od tri meseca, upoznali se sa osnovama Frojdove psihoanalize, tumačenja snova i njihovog značaja, neki su se snovima bavili izučavajući neke od tradicionalnih pristupa medicini. I naravno, sve smo čitale mnogo o ovoj temi, i pomalo je praktikovale svako u svom domenu. I, upravo ovaj seminar me je naveo na razmišljanje  – kako se takve dragocenosti, koje nam snovi nude, koriste  na našim prostorima?

prva slika

Snovi u svakodnevnoj praksi

Čovek, manje više pola svog života provede spavajući. Zvanična medicina, psihijatrija, čak i tradicionalna psihoanaliza i psihoterapija vrlo malo značaja pridaju spavanju. Kao da taj deo čovekovog života ne postoji i nema nikakvu svrhu niti važnost. Da li vas je ikada lekar opšte prakse pitao kako spavate, da li sanjate, i šta sanjate? Jeste li nekad bili kod psihijatra? Da li vam je tu postavljeno pitanje u vezi sa sadržajem vaših snova? Da li je vaš teraeut posvetio vreme proučavanju i tumačenju vaših snova? Imam utisak da će odgovor na sva tri pitanja biti NE. Ne – zato što se kod nas snovi ne tretiraju ozbiljno, ne proučavaju se na fakultetima (ni na medicini, ni psihologiji, niti barem na obaveznim seminarima koji nam se stalno nameću kao deo obaveznog usavršavanja). Snovi se stavljaju pod tepih, oni nisu bitni, oni su deo priča uz kaficu, večernja zabava uz razne vidovite i tarote… Kao da se neko boji snova.

 

druga slika

Strah od onoga što snovi poručuju

Snovi će reći sve ono što čovek u budnom stanju ne sme, neće da kaže  ili čega se ne seća. Snovi su onaj deo nas koji je duboko potisnut, koji u budnom stanju svest kontroliše i većinom uspeva da sakrije od drugih, ali što je važnije od nas samih. Ali, noću, kad popuste kočnice, tada su oni naš kraljevski put u nesvesno.   Oni su ti koji nam pomažu da:

– spoznamo i prihvatimo sebe onakvima kakvi jesmo

– pripreme nas za važne životne događaje i promene (bili oni negativni ili pozitivni)

– pruže podršku u teškim i kriznim situacijama

– ukažu na fizičke bolesti mnogo pre nego što čovek oboli

– podsete na nešto što smo potisnuli

– daju odgovor na nešto što nam u budnom stanju nije dovoljno jasno

– predvide neki događaj

– inspirišu za stvaranje umetničkih dela.

Da li ih se onda treba plašiti? Ne, naprotiv. Trebalo bi im posvetiti dužnu pažnju, izučavati ih na relevantim mestima i tumačiti ih kao što tumačimo simptome bolesti, ili kao što tumačimo književno delo, tražeći i otkrivajući sve slojeve utkane u njega. No, tumačeći ih, nikada ne znamo kuda ćemo stići. Možda zato neki smatraju da su snovi opasni jer nad njima nemamo kontrolu niti cenzuru.

 

slika 10

Kako nam snovi mogu pomoći 

Tumačenje snova, ozbiljno, nije samo objašnjavanje onoga što je čovek usnio. Tumač snova je u neku ruku i terapeut jer rastumačivši značenje snevanog on čoveku razjašnjava i poruke koje san nosi, savetuje ga, ukoliko postoje indicije da je u pitanju fizička bolest koja je nesvesno potisnuta, razrešava dileme u vezi sa određenim problemima koje osoba ima u budnom stanju, upućuje ga na dodatne vidove terapije (psihoterapiju, homeopatiju, floriterapiju, hipnoterapiju, su đok, akupunturu…) i na taj način pomaže osobi da brže i kvalitetnije razreši neke svoje dileme, isceli duh i telo, ili poboljša kvalitet svog sveukupnog života.

 

Ko vam u tome može pomoći

Savremena medicina, barem kod nas, neće vam biti od velike pomoći. Eventulano će vas pitati da li sanjate i kakav vam je kvalitet sna. Nisu lekari krivi, jednostvavno nisu obučeni, neke iskreno ni ne interesuje ova tematika, ali ono što je najveći problem – ozbiljno tumačenje i razumevanje snova zahteva vreme – a lekar za svakog pacijenta ima sve ukupno 10 minuta.

Zato rešenje poruka zapisanih u snovima treba da potražite prvenstveno kod ljudi koji se profesionalno time bave (a kojih je kod nas vrlo malo). Takođe možete tražiti i od praktičara u oblasti homeopatije, floriterapije, hipnoterapije, astrologa… a koji u postavljanju dijagnoze i propisivanju odgovarajuće terapije koriste i sadržaje koje nam san šalje – naravno, ako u svom radu koriste ovaj pristup.

Ovaj tekst je samo prvi u nizu posvećenih snovima, i uvidima koje lično dobijam. Snovi su za mene i put ka stvaranju i pisanju – te vas uskoro na drugom blogu čeka i jedna priča potaknuta ovim, ali i put ka boljem razumevanju same sebe, svoje okoline, poruka koje mi psiha i telo šalju, kao i jedna od metoda koju bih da koristim u floriterapiji (vrlo skoro).

 

slika 6Zahvaljujem dr Mirjani Đurđević na fotografijama

Prepoznaj i beži – ili malo o net zločincima

a_peMama vam sigurno ni o ovome nije pričala.

Ili, mama vam jeste o ovome pričala, ali iz današnje vizure njena priča deluje kao priča iz praistorije. Pričala mama kako se treba ponašati u društvu mladića. Budi fina. Budi skromna. Trči tri, ma kakva tri sto trideset tri kruga oko stola. Druga su tada bila vremena. Ali poenta mamine priče je bila – trči koliko te noge nose dok te ne oženi. Posle možeš i da sedneš ili legneš, kako ti volja. Znala je mama da su i tada muškarci (mladići, dečkići) dok su jurili oko stola fine devojčice pod stolom odmarali sa nekim koje  nisu želele da budu tako fine. Onda ti isti muškarci kad im dosadi jurcanje ožene onu što se opirala iznad stola, a one ispod nekako uvek ostanu one ispod. I pitaju se gde su pogrešile. Dale su sve što su dečaci od njih tražili. I više. I bile rame za plakanje (dok su se oni žalili na one dobre kako se ne daju), i bile i više od ramena… I onda odjednom bile ostavljene. Urušenog samopouzdanja, a nisu radile ništa loše. Samo nisu slušale mamu…

Sad, u tinejdžerskim godinama nije lako biti fina cura. Kad prorade hormoni pa udare u glavu, teško je držati pamet u glavi. Treba znati naći zlatnu sredinu. Kako narod kaže – da i vuk bude sit a i da vam ovce ostanu na broju. I, ako u tim godinama savladate sebe, naučite da dajete onoliko koliko želite i kako želite, a ne koliko vam neko nameće i koliko mislite da treba, vi ste na konju. Do sledeće slične situacije o kojoj vam mama nije govorila.

Nisu dobre mama pričale o tome da ćete se možda jednog dana probuditi i shvatiti da ste prošle pola svog života, da ste same, razvedene,  u dosadnom braku, nedoživljene ili neiživljene. Da će hormoni još jednom da udare u glavu i da bi opet trebalo da primenite tinejdžersko pravilo o trčanju oko stola.  Samo u ovoj priči drugi deo nije sto, ili ako baš hoćete da bude, onda zamislite kompjuterski. I na njemu kompjuter. I priključak za internet. I kamericu. I neki od onih sajtova koji spajaju ljude.

E, sad, ne bih da ih da opletem po sajtovima. Oni su tu da se ljudi upoznaju. I to je ok. Znam dosta ljudi koji su se tako i upoznali, neki ostali u vezi, neki ozvaničili veze, neki ostali samo dobri prijatelji. Ali, ne bih o njima ovog puta. Ne bih ni o potencijalnim manijacima koji se kriju iza finih profila.

Rekla bih nekoliko reči o finim ljudima iza finih profila kojima se, kako kaže moja draga prijateljica Di, desio internet. Da. Ljudi koji se u realnom životu striktno drže određenih pravila, normi ponašanja, fini ljudi iz komšiluka, koji su otkrili internet. I shvatili da je to divno mesto da se na njemu sakriju. Koji su pronašli mesto na kom će kršiti sva pravila realnog života – jer oni virtuelni svet doživljavaju kao svemir u kome ima samo „zločina“ ali ne i „kazne“.

O čemu se radi? Takvi dobro procene igralište na kom se nađu. Odaberu „žrtvu“. Obično razvedenu ili nikad udavanu, posvećenu detetu, poslu, starim roditeljima, sa blago urušenim samopouzdanjem. Krene ispipavanje terena. Zašto je tu? Da, razume on, i on isto tako… neoženjen, sa detetom, bez deteta, u poslu ili nema posla, sve u zavisnosti šta mu za datu priliku treba. Da, on razume. I on sve češće razmišlja o tome kako je dosta samoće i kako bi bilo dobro naći neku dobru srodnu dušu. Da, baš neku poput nje jer život brzo prolazi, ljudi su otuđeni, eto on nije imao sex (ups. nije vodio ljubav jer sex je precenjena stvar – vođenje ljubavi… draga moja, slažeš se sa mnom, jeste jedini pristojan oblik opštenja među zrelim odraslim osobama).

Ona se topi s druge strane stola iza svog monitora. Odavno već ne trči oko istog. Što bi bežala od njega tako finog.

Mislim, poverava se drugarici, da sam se zaljubila. Tako je pažljiv i fin. Zamisli, tri godine nije bio sa ženom. Kaže ili prava ili ništa. Mislim da se i ja njemu dopadam.  Ako pokušate da joj malo razbijete iluzije, reći će da ste ljubomorni. Da vam je krivo što je baš ona imala sreće da iz prvog puta naleti na takvog.

Kad dođe do ove faze, ona je spremna da postane „žrtva“.

Kreću cica-maco razgovori.

Kreću pitanja o tome šta ima na sebi.

Kreću pitanja – i predlozi. Ti toliko sama – ja toliko sam (i sad bi bilo najlogočnije da joj kaže, hajde da se vidimo…), ali ne, on je, onako usput uvlači u seksi čet preko interneta. Ona se u početku, kao i naša tinejdžerka sa početka, brani, ali naš dasa je ubeđuje da to nije ništa strašno i da ostaje među njima. Da je to normalno i da to dvoje odraslih ljudi normalno rade. Ali, ako ona neće, ako je neka zatucana, njemu je žao, ali on ne želi vezu sa nekom takvom. Ona ima sekunde da se odluči – šta dalje? Pristati? (Niko neće saznati, možda je u pravu, ovo su nova vremena, pa šta, danas preko kompa, sutra ćemo uživo, neka vidi da sam ja jedna od onih savremenih žena…)

Ako pristane upala je u zamku. Naš zločinac bez kazne počinje da leči svoje komplekse na njoj. Hot seks, ups. hot vođenje ljubavi – cvrc Milojka. Ona upada još dublje u rupu zvanu izgubljeno samopouzdanje, bezvrednost, a sve podgrevano obećanjima, samo još koji dan ovako pa ćemo se videti. Hajde, samo jednu sličicu za mene. Onako baš za moju dušu. I one se skidaju, slikaju, nameštaju pred monitorom. Niko im objasnio nije da sa druge strane ne mora biti samo jedna osoba. Da se taj snimak može zamrznuti u fotografiju…

On je otkrio internet i široko polje na kom će dokazati da su sve žene iste, lake, nemoralne, sklone prevarama, glupače… a one će misliti da su pronašle srodnu dušu i samo će čekati da prođe još tih nekoliko dana dok ih ne ogreje sunce i ne počnu da žive zajedno. Da i ona ima svog muškarca. Koji joj svako veče govori kako je divna i kako je vredelo čekati je. Samo im treba još koji dan. Dugo su bili sami, prosto su još nepoverljivi, uplašeni, nežni dečaci u telu odraslih mušakraca. I one se sve više trude do onog trenutka kada njemu ta igra dosadi jer je dokazao ono što je hteo. I onda beži. Bez nekog objašnjenja jer ko je ona da on njoj  bilo šta da objašnjava. Ona ostaje zgrožena, zgažena, bez reči, bez ikakvog racionalnog objašnjenja, osim da nije bila dovoljno dobra, da je mogla još malo više, da je rekla premalo, da je požurivala…

A šta treba da znate, a mama nije mogla da vam kaže?

ako neko neće posle neke pristojne prepiske da se vidi oči u oči sa vama – brišite ga iz svojih kontakata i iz svog života.

ako neko počne da vam priča priču o dugogodišnjoj apstinenciji jer nije bilo prave – a on, mada je imao prilike, nije hteo, jer je to za njega prljavo – opet bežite. Jer nije da vaš verujem statistikama da muškarac svakih nekoliko sekundi misli na seks, ali ne bih verovala ni u priču da je godinama (a već mu se bliže ili je duboko u srednjim godinama) apstinirao čekajući baš vas.

– ako vam od početka nije pokazao svoje fotografije, rekao ime i prezime, broj telefona… bežite odmah. Najverovatnije je oženjen, a moguće je i da ima neki kriminalni bekgraund ili su već pisali komentare o njemu na netu… (Priča o tome da je poznati političar, glumac… ili nešto slično neka vas ne zavara…) Svako ko ima poštene namere daće vam kad se uveri da su i vaše poštene neki normalan kontakt. Naravno, ovde se pozdrazumeva da vi ništa ne krijete, da imate svoju fotografiju, tačne podatke (+/- godine i kile).

Moguće je da se iza jednog takvog profila krije neko sa seksualnim frustracijama, seksualno neopredeljen, neko ko je duboko traumatizovan od strane majke, neke druge osobe, da ga je žena, devojka varala i sada svoju frustraciju leči tako što povređuje druge žene dokazujući sebi da su sve iste i da bi mu i sa nekom drugom bilo isto… da nije život baš tako nepravedan prema njemu, nego da su žene generalno roba s greškom. Nemojte se truditi da ga razuverite. Niste vi stručnjak, psiholog, psihijatar, terapeut. Bežite dok vam je još vreme. 

I nemojte da gubite veru u svoj vrednost. Samo ste imale tu nesreću da naiđete na net zločinca. I, nisu svi takvi. Ima na ovoj globalnoj mreži mnogo poštenih, dobrih, usamljenih muškaraca kojima ćete vi baš takvi odgovarati. Samo pamet u glavu, tri kruga oko stola i četvrti krug negde među svet da se uživo upoznate. A, onda je već sve lakše. Ili barem transparentnije. Želim vam mnogo sreće. Ne krivite majke, u njihovo vreme nije bilo računara, ali pričajte vi sa vašom decom o ovome. Biće vam zahvalna, verujte!

Zdrava i zadovoljna osoba – duša i telo u ravnoteži

1383718_10152021693395579_1650329823_nJoš jedan tekst koji ide u paraterapiju – ali u čitavoj ovoj priči sam ja jedini PARA – ostali su svi pravi umetnici u pristupu ljudskom telu i duhu.

 

Naime, u nedelju 6. oktobra 2013.  u Centru za psihofizički balans Ultra well  održao se Dan otvorenih vrata.  Naša draga Tanja, zajedno sa  Mirom i Saškom, otvorila nam je vrata svog centra i uvela nas u svet onoga što danas zovemo alternativnom medicinom i terapijom, a nekada su to bili jedini pravi sistemi koji su  duh i telo dovodili u ravnotežu i time dovodili  i do isceljenja.  Kako je izgledalo tog dana? Pogledajte tekst i fotografije i sve će vam biti jasno – DAN OTVORENIH VRATA ili prezentacija viđena okom i perom naše Saške.

Taj dan smo imali prilike da se upoznamo sa raznim tehnikama i pravcima u alternativi  i isprobamo ih. Cilj Ultra well-a jeste da permanentnom edukacijom Novosađanki i Novosađana objasni da je prevetniva mnogo bolji put ka sveukupnom zdravlju – da svako od nas treba da neguje sebe i otkrije šta je to što mu prija i što mu omogućuje da uspostavi balans između duha i tela i da na taj način održava lepim sebe u celini. Kako kažu: Cilj akcije je približiti wellness svima i pokazati kako nije luksuz već potreba modernog društva.  Na vama je da odaberete: masaža, joga, rekonekcija, akupunktura, meditacija, vođena meditacija, floriterapija i još mnogo divnih stvari o kojima možete više na njihovom sajtu da saznate.

E, sad otkud ja tamo?  Ponosno objavljujem da učim za floriterapeuta i moja mentorka Marija Radojković me je pozvala da budem sa njom na prezentaciji iste. Ultra well je naš domaćin i za obuku, a radimo po programu Udruženja praktičara cvetnih esencija L.A.T.I.C.E, Belgrade, Serbia.

O floriterapiji ću još pisati, ali bih ovaj put napomenula da je floriterapija  blag, prirodan i holistički način lečenja koji bih svakom preporučila. Više informacija u vezi sa ovim vidom isceljenja možete naći i na sajtu L.A.T.I.C.A – http://www.floriterapija.com/, ali možete pitati i ovde ili na FB stranici udruženja https://www.facebook.com/pages/LATICE-floriterapija/171901589492946.

 

Ono što bih želela da vam takođe najavim jeste razgovor sa Tatjanom Šešum – koja će vam na najbolji način predstaviti i udruženje i floriterapiju i sve blagodeti iste, te ovaj tekst donekle jeste i najava razgovora.

 

I, da ovo nije plaćena reklama mada može da zaliči. Ovim putem sam samo želela da zahvalim Ultra wellu na divnom popodnevu i svemu što inače čine za nas, i da najavim floriterapiju kao jednu od bitnijih priča na blogu – o tom potom. 🙂 To su moja lična interesovanja i ljubavi. 🙂

 

575666_722951437721289_617881831_n

 

 

Emotivna prevara – ili šta treći traži u toj priči?

slikaMimimica Prevara iz drugog ugla

Još jedna tema o kojoj mama nije ništa rekla.

Dobro, u mamino vreme bilo je drugačije. U to vreme mnogo što šta je bilo drugačije. Kako kaže meni najdraža osoba na svetu 🙂 nekada je  i piletina je imala ukus piletine, pa su i odnosi među ljudima bili nekako, za moj ukus, uređeniji i zdraviji.

Sveta tajna braka

Brak je bio svetinja. Ne kažem da danas to nije, ali kada se pogleda statistika o broju razvoda na godišnjem nivou dolazimo do poražavajućih rezultata. Šta je tome razlog,  ja baš nisam sigurna, ali često mislim da ljudi ulaze u brak nesvesni toga šta zajednica podrazumeva, nespremni da se suoče kako sa dobrim tako i sa lošim stranama života udvoje, nespremni da se podrže. Usput, nekada je bilo sramota razvoditi se, a danas se, mislim, ljudi čak lakše odluče za razvod nego za brak. Razumem da je bolje dobar razvod nego loša zajednica. Razumem jer čak i kad smo bili deca nismo ostajali u vezama sa momcima (ili devojkama, kako ko) ako nam nisu odgovarali. Ali, nekada je razlaz značio razlaz. Nismo više izlazili s bivšima, čuli se telefonom, družili se, jer Bože moj, ostali smo dobri prijatelji. Ne. Kraj je značio kraj.

Da li muškarci varaju drugačije?

Ovaj malo duži uvod – uvodi me u još jedan. Tada, kad se govorilo o prevari, mislilo se na fizičku prevaru. Muž ima švalerku, ona nekog švalera, viđaju se povremeno seksa radi, pa svako svojoj kući. Učile su nas mame da je prevara ružna stvar. Jesu. Okolo-naokolo saznali smo da muškarac ženi prevaru nikako ne prašta, a da bi žena trebalo da razmisli gde je ona pogrešila kad je muž rešio da je prevari. Šta to u braku nije štimalo kad je on rešio da potraži utehu kod druge.

Još jednu tezu nam proturaju, ne samo mame, već, verujem i neko udruženje muških švalera 🙂 da muškarac ne mora da bude zaljubljen da bi se dohvatio sa drugom, a da žena kad vara to radi jer se zaljubila, da ona ne može da legne sa drugim ako u svemu nema emocija i tome slično. Cvrc, Milojka, ne bih se ja baš složila sa ovim. Šta ćemo sa seksom za jednu noć? Dvoje se slučajno ugledaju, nešto ih privuče – muškarac pomisli – hm… mogao bih da je odvučem u krevet… a žena se, je li  odmah zaljubi – pa pomisli – oh, da provedem barem jednu noć sa njim. Ne pije vodu. Hoću da kažem, nema tu generalizacije. Motivi su različiti, ali o tom po tom, neki drugi put.

A sad malo o suštini

Ono o čemu sa mamom nikad nismo pričale, a verujem da one o tome nikad nisu ni razmišljale jeste – emotivna prevara ili  saznanje da vaš muž, momak, partner ima nekog za koga vi ne znate i kome priča delove svog života koje bi trebalo da deli sa vama. Kad vaše privatan život nije samo vaš, kad ono što bi trebalo da se deli sa vama znaju i neke druge žene (ili muškarci, zavisno ko vrši emotivnu prevaru), kad se svetost zajednice, braka, naruši uvođenjem te neke treće osobe.

Zašto nam mame o ovome nisu pričale? Zato što naši očevi nisu imali najbolje drugarice, niti mame najbolje drugare, bivše supružnike i supruge u svom krugu prijatelja. Drugo, zato što u to vreme nije bilo toliko razvoda. Nekada su se ljudi razvodili zato što stvarno više nisu mogli zajedno. Sve su pokušali, obrtali, okretali, ali ono što su imali kad su zajedno bilo je toliko nesnosno i nemoguće da su presavijali tabak i razdvajali se. Onog trenutka kad  bi se se razveli, svako je  kretao na svoju stranu. Sretali bi se, eventualno zbog dece, na sahranama ljudi koji su im nekada bili prijatelji ili slučajno, u prolazu. Razvod je kao i raskid veza. Ne volimo se, ne možemo više zajedno, ali ne možemo ni biti prijatelji, jer posle ljubavi… što bi rekao Kapor:

Posle ljubavi – Momo Kapor

 

To je sve što ostaje posle ljubavi. Neko će reći da sam konzervativna. Možda jesam. Možda ne mogu da razumem kako možeš ostati prijatelj sa nekim sa kim si do juče delio postelju, sto, kupatilo, sa kim si se smejao, tugovao, sa kim si ljubovao. Kad prestane ljubav – treba seći. Nema više zajedničkih tajni, zajedničkih druženja, razgovora, dogovora, poveravanja, traženja ramena za utehu. Sve je to prošlost. I treba staviti tačku. U redu, ako su tu deca. Briga o odrastanju, školovanju, društvu – to može da veže bivše partnere. Sve ostalo o klin. Deluje banalno – ne radim ništa loše, vezuje nas toliko stvari… Što niste ostali zajedno, ako i danas imate o čemu prisno da pričate, da pijete kafu, da pričate priče koje više ne pripadaju zajedničkom krugu.

Postoji sad jedan drugi vid druženja bivših – a to je druženje vas i vašeg partnera sa bivšim ili bivšom koji su u novoj vezi – nazovimo to porodično druženje.  U redu. To je javno, tu su svi uključeni u komunikaciju, oba bivša partnera imaju nove veze ili brakove, što dokazuje da su oboje preboleli ono što su nekad imali i sada iz nekih razloga nastavljaju ta takozvana porodična druženja. Ali tada su priče javne, i kafe javne, i nema pozadinskih radnji i sentimentalnih prisećanja.

Tako da, mama o ovome nije mogla da nam priča jer se u njihovo vreme znalo da je kraj kraj. Kad bi dvoje bivših počelo da se nanovo viđa, to je samo vodilo obnavljanju ljubavi.

Posle ljubavi treba zatvoriti jedna vrata da bi nova ljubav rasla bez senke. Partneri treba da grade svoje odvojene živote na zdravim osnovama, sa novim ljudima, u novim vezama.

Ako bih generalizovala priču – najbolje je ako oba parntera u približno isto vreme uđu u nove veze. Ako su oboje dugo sami, rizikuju da iz pogrešnih razloga pokušaju da obnove vezu, ali to u 99% slučajeva dovede do još goreg razlaza i neko bude ozbiljno povređen. Ako jedan parnter uđe u vezu, a drugi ostane sam, tu nastaje problem.

Parnter samac – često nije raščistio svoj odnos sa bivšim (ili bivšom) i stalnim održavanjem kontakta pokušava da dokaže i sebi i drugima da još uvek ima neku ulogu u životu onog drugog. Sitnim uslugama, ponekom suzom, podsećanjem na prošle dane, slučajnim izlascima baš na ista mesta, drže u svojoj blizini onog drugog. Pojavom interneta, mobilnih telefona, raznih društvenih mreža mogućnost prisustva u tuđem životu se drastično povećava. Komentari, porukice, svakodnevno virkanje u dešavanja bivšeg (bivše), samo produžavaju agoniju.

Emotivna prevara. Nepresečeno klupko, neprekinute veze. Znam, treba biti jak pa završiti priču. Znam, nije uvek lako objasniti onoj drugoj strani da je među vama sve gotovo i da osim ako nema dece nema više o čemu da se priča. Znam da nije lako izbrisati neke godine koje su za vama, ali da je funkcionisalo ne biste se razilazili. Da je bilo dobro ne bi te godine koje su za vama svesno odbacili na sudu, ili ako nema papira pakovanjem kofera i seljenjem u neke druge stanove, gradove… Da je bilo dobro još bi trajalo.

Emotivna prevara. Možda niste svesni, ali povređujete svog novog parntera. Veza nije samo fizički vezanost, veza je prvenstveno emotivna veza i poverenje. Razmislite – ako vezu sa bivšim (ili bivšom) održavate zato što sa sadašnjim partnerom ne možete sve da podelite, ako imate osećaj da vas ne razume, ne podržava, onda bi trebalo da od te veze i odustanete dok je još vreme.

Ali, ako vam nova osoba u vašem životu daje upravo ono što u prošloj vezi niste imali, ako među vama vlada sklad, poverenje, podržavanje, ako se dobro razumete, možete jedno drugom sve da kažete, imate dobar seksualni život, tada razmislite – da li je u redu negde u zapećku, potajno održavati vezu sa osobom iz svoje prošlosti.

Naučite da je kraj kraj.  Ili kako kaže pesma – jednom davno smo imali nas…

A, sada, tek te se samo retko setim… jer život ide dalje, s novim ljudima i novim pričama. Ispočetka. Posle ljubavi.

Sad te se samo rijetko sjetim

 

Uvijek tako pocinje, polja cvatu
cuvaj tamne bisere na svom vratu
prva si rekla ti „s tobom cu stajati“
i kada bogovi dignu glas
prva si rekla ti „to mora trajati“
jednom davno smo imali nas

Ref.
Sad te se samo rijetko sjetim
prolaze dani, vrijeme leti
kako se poruse sni
a isto smo sanjali

Sad te se samo rijetko sjetim
gdje li si zimi, gdje si ljeti
vec je hladno, ruke mi zgrij

Uvijek sve zavrsava blize bolu
mrvice od ljubavi na tvom stolu
jednom si rekla ti „zbogom, oprosti mi“
i sve je nestalo ko za cas
jednom si rekla ti „ne znam se kajati“
jednom davno smo imali nas

Vec je hladno, moje slabe ruke zgrij

Vec je hladno ruke mi zgrij
uvijek sve zavrsava
blize bolu

blize bolu

 

 

Čemu nas je mama ipak naučila

stockvault-brightness116234

Kad sam pokrenula rubriku – mama mi nije rekla to – nisam mislila ni na jednu mamu konkretno. Više mi se nametnula misao o kolektivnoj majci sa ovih podneblja, koja iz najbolje namere i onako kako najbolje ume uči svoju ćerku kako da se dobro uda i da dobro prođe u životu. Tako je nju učila njena majka, a ovu pre toga njena. O raskoraku između učenja i naučenog ipak sledeći put. Danas bih želela da vam kažem nekoliko reči o svojoj majci koja nas je pustila u život s rečenicom: BIĆE KAKO BITI MORA.

Mamino detinjstvo i mladost nisu bili laki i lagodni.  Živeli su u malom stanu na Limanu, radio je samo moj deda, hranio troje dece, dok se moja baka brinula da sve bude pod kontrolom u kući. I, ma koliko bilo teško, i ma koliko ponekad nedostajalo i novca i hleba ipak nikada im  nije nedostajalo ljubavi i strpljenja. Strpljivo je baka mamu učila da sve u životu  bude onako kako bude, i da drugačije ne može, i tu mudrost joj je dala u amanet da njome  vaspitava svoju decu, a da, ako bog možda da, i mi jednom nekog tome naučimo.

Kad god je bilo teško, kad god smo od nje očekivale neko magično rešenje – dobijale smo ovu magičnu rečenicu – BIĆE KAKO BITI MORA. Mnogo godina kasnije, otkrivajući  psihoterapiju, čitajući literaturu iz sličnih oblasti  često sam nailazila na istu rečenicu. Nikad mamu nisam pitala šta ona pod tim podrazumeva, misleći valjda da je to samo jedna od onih opštih rečenica za utehu.

No, kad danas malo bolje razmislim – svi ti mudri doktori, psiholozi, analitičari, filozofi jednom bejahu deca. I imali su majke. I njima su one govorile istu stvar. Oni su kasnije od toga napravili nauku, a majke su ostale kod kuće da se ponose svojom decom i da gledaju kako se sve dešava baš onako kako biti mora.

 

Šta je nama mama govorila a mi nismo u mele da razumemo tada? 

Pokušavala je da nam objasni da ne vredi da se  sekiramo oko nekih stvari, da ne vredi da lupamo glavu šta će biti sutra i kakve će posledice izazvati današnji postupak – jer sve će to biti sutra. A sutra je budućnost na koju mi nemamo baš nikakav uticaj. Možemo samo u trenutku da uradimo određenu stvar. I tako redom. U sledećem trenutku sledeću stvar… I to je sve što možemo – a BIĆE KAKO BITI MORA. Ovako ili onako.

Mama su nas učila da hodamo. Korak po korak. Nije nas terala da trčimo pre nego što smo stali na svoje noge.

Učila  nas  je da gučemo, da izgovaramo prva slova, pa slogove – nije živela u iluziji da ćemo jedno jutro posle gu-gu naizust izgovoriti „Gorski vijenac“.

Znala je da i najveća putovanja počinju prvim korakom. Znala je da sve ima svoj red. Radila je najbolje što je umela u datom trenutku – znajući da će jednog dana BITI KAKO BITI MORA.

Žao mi je što kao tinejdžer, kad me je mučilo mnogo toga, nisam shvatala ovu misao. Verovatno bih lakše prošla kroz mnoge situacije i lakše odrasla. No, srećom, mama je postojana u svojoj mudrosti. Danas unapred znam kako će se većina naših ozbiljnih razgovora završiti i kako od nje neću dobiti utehu, niti lažno obećanje da će sve biti u redu. Ne, ona će na kraju svake priče reći samo da će BITI KAKO BITI MORA i ja sam joj neizmerno zahvalna. Jer, kad bi mi rekla nešto drugo, posle svega, uplašila bih se… jer moja mama zna da ne vredi trošiti vreme na strah od mogućih događaja i mogućih posledica jer na kraju uvek BUDE KAKO BITI MORA.

Hvala mami što nas je naučila to…

Gle čuda ili brak nije uvek ono što vam je govorila mama

Da li se sećate starog dobrog hita Josipe Lisac? I mama mi je rekla to…

 

Mame vas uče kako da budete  prvo dobra deca, posle pristojne devojčice, pa fine devojke – a sve sa ciljem da biste se jednog dana dobro udale. Ponekad pomislim da je za većinu majki  krajnji cilj vaspitanja ćerki da ih dobro udaju.

Sećam se razgovora od pre nekih 10 godina sa svojom krojačicom. Bila je mojih godina i često smo znale posle proba novih modnih kombinacija da popijemo kafu. Ja se u to vreme šila neki komplet za venčanje i valjda podstaknuta time ona mi ispriča kako je majka već duže vreme pritiska da se uda.

file000868040064

„Hajde, kćeri, udaj se, pa ako treba da se posle nekog vremena i razvedeš, bolje je… Kad te ljudi pitaju, u tvojim godinama, bolje je da kažeš da si se razvela nego da si neudata. Pitaće se ljudi šta ti je to falilo kad te ni jedan nije ni pokušao oženiti.“  Tužno je što je to u većini slučajeva istina – bolje kako tako udati ćerku, pa se nadati da će sve dobro ispasti, nego da doveka ostane baba-devojka, usedelica… Onda misija MAMA nije uspela.

 

Vreme je da devojčice odrastu

 

Mama su vas učile da je brak stepenik koji vodi u svet odraslih.

Da je vreme da se uozbiljite, udate, zaposlite, rodite decu.

Da morate svaki dan da kuvate, a ako slučajno ne možete svaki dan, onda da kuvate po nekoliko jela jer vaš muž MORA da jede kuvano.

Da svaki dan morate da spremate, brišete prašinu, usisavate, ribate, da treba da vas vidi sa krpom, četkom, metlom, štipaljkama koje vire iz džepova.

Da ustajete  prvi, a ležete poslednji.

Prava žena uvek nađe neki posao i zanimaciju u kući i oko nje.

I prava žena je uvek nasmejana i spremna da sluša: muža, svekra i svekrvu. Da jedva čeka da joj neko dođe u goste da pokaže sva svoja umeća. Da gleda kako da uštedi da bi kupila nešto da kuću. Sve u svemu – formula je jednostavna – čista kuća, sit muž, zadovoljni svekar, svekrva i ugošćena rodbina, pomalo zarozana domaćica, ali uredna i svim aparatima nameštena kuća = sve ovce bračne su na broju.

 

Vaspitanje natopljeno grižom savesti

 

Nije ni čudo što je ostavio.

Nije ni čudo što je prevario.

Nije ni čudo što je udario.

Nije ni čudo što se on zapustio.

Ili – kako je mogao da je ostavi kad je tako lepo kuvala, održavala kuću čistom, brinula o njemu i njegovim potrebama, a sebe zapustila, jadnica. Baš je on neki gad. 

I tako bih mogla u nedogled sa ovim nije ni čudo. Pa čudo je. Jer mama vam nije sve rekla.

Muškaraci ne obraćaju pažnju na to da li vam ne kuća uvek ulickana.

Muškarci NE MORAJU da jedu kuvano svaki dan.

Muškarci ne žele kuću punu gostiju.

Muškarci ne sanjaju da im po kući 24 sata šeta zarozana kućanica s podočnjacima do poda.

 

Čista i uredna kuća je stvar domaćeg vaspitanja, a ne bračni uslov

 

Kad vas je mama učila kako da održavate kuću, kako se ribaju podovi, usisava, briše prašina učila vas je zbog vas samih. Čistoća jeste pola zdravlja i o tome treba da vodite računa kako zbog drugih, tako i zbog sebe a ne da bi vas muž više voleo.

 

Pranje veša i peglanje

 

Ove dve aktivnosti su potpuno jednako bitne za oba supružnika. Čista garderoba i opeglena ogledalo su vaše koliko i vašeg supruga. Zato pegla nije sprava kojom se ispravljaju bračne krive Drine, već neravnine na odeći.

 

 

Kuvanje, mućenje, pečenje, pranje sudova

 

Ni ove radnje nisu uslov bračne sreće. Jesu korisne jer kad znate šta jedete možete očuvati zdravlje. Drugo jeftinije je nego jesti brzu hranu. Treće, ima nečeg u tome da spremate hranu za svog supružnika – ako to radite zato što volite, imate vremena i barem malo talenta. Ako ne umete ili nemate vremena, uvek možete kupiti u nekom od restorana koji kuvaju domaću hranu. Ili u poslastičarnici. Sudove, naravno, treba oprati. Ne zbog mira u kući već zbog higijene i činjenice da ako to ne radite barem jednom dnevno rizikujete da nemate iz čega da popijete vodu, kafu, u šta da servirate makar i kupljeno jelo. A to ume biti prilično nezgodno. Ali, neće vam se brak raspasti ni ako neko veče preskočite i ostavite sudove za sutra.

file0001774141485 (1)

 

Šta vam mama još nije rekla

 

Ništa od ovog nije razlog za razlaz. Šta vam je još mama zaboravila reći?

Da. Zaboravila je da vam kaže da je brak poput igre. Kad dvoje ljudi poštuju ista pravila, ma kakva god ona bila,  igra može da traje.

Zaboravila vam je reći da je pozitivan stav mnogo bitna stvar. Kad se vaš dragi pojavi na vratima posle napornog dana i vidi vaš osmeh pola napornog otpadne. Kad može da vam se pohvali onim što je tog dana uradio, ali i da vam se požali ako nešto ne ide kako treba, a vi mu date do znanja da ga podržavate u svakom slučaju, ode i druga polovina napornog.

Nije vam rekla ni da će vaš suprug radije da gleda sveže ofarbanu ženu, s urednom frizurom sređenim noktima, lepo obučenu i zadovoljnu umesto novog miksera i mašine za skidanje paučine sa komšijskog krova. Najbolje ako možete i jedno i drugo. Ali, ako treba da birate, birajte da uredite sebe i da ako treba mesec dana kasnije kupite spravu koju ste nameravali.

Puna kuća gostiju nije ničiji san. Ponekad da i to oni najdraži. Nekada je primanje gostiju bio dobar način da se domaćini pokažu – kako su sredili kuću i šta sve imaju. Kad već nisu imali ženu koja je marila za sebe – imali su kuću za koju je ona marila a kojom se on hvalio. Vaš suprug će biti sretniji ako se  zajedno zatvorite ponekad u tu istu kuću, pa se posvetite jedno drugom, ako se u njoj smejete kao deca, ako uživate u trenucima kad ste sami, nego da u kuću zove gomilu poznanika i rođaka. Za to postoje restorani i kafane.

Da zaključimo: nisu vas mame pogrešno učile – samo su vam neke stvari prećutale ili malo iskrivljeno objasnile. Nije veština održavanja kuće izmišljena radi održavanja braka, već radi vašeg zdravlja i lagodnijeg života.

Nisu muškarci komplikovana bića.

Za bračnu sreću je potrebnija:

ljubav

uredna i negovana žena

osmeh posle napornog dana

razumevanje i podrška

shvatanje braka kao lepe i maštovite igre za dvoje (a ako imate decu za troje. četvoro…)

uživanje u dvoje

 

I na kraju

 

Trebalo je još na početku da kažem da ovo nije tekst namenjen veselim domaćicama, nego devojkama i ženama da promisle šta im to mame možda nisu rekle pre udaje. Trebalo je i da kažem da kad govorim o muževima mislim o onim divnim, nežnim muškarcima koji su posvećeni svojoj partnerki, koji su normalno vaspitani, naučeni svemu što i ona zna i koji se žene iz ljubavi a ne iz potrebe da im neko zameni majku ili zato što je vreme. Kad se dvoje tako lepih i pametnih nađu neće ih rastaviti ni hladan ručak, ni malo prašine, ni neoprani sudovi. Gle, čuda. Ali će ih jednog dana sigurno rastaviti hladan osmeh, sterilna atmosfera i nerazumevanje. To nije čudo. To je poštovanje i samopoštovanje. Akojedan parnter nije poštovao pravila igre – brak je postao mrak. I, onda je jednog dana neko pronašao prekidač i uključio svetlo. Spakovao kofere i otišao. Gle, čuda.

 

304122_524535787581126_601761877_n (1)

Preporuka za odmor – Srebrno jezero

Kad vam se godišnji odmori ne poklope, onda jedino ostaje da ugrabite nekoliko slobodnih dana, spakujete minimalnu količinu stvari i odjezdite do neke ne preterano daleke destinacije da odmorite dušu i telo. Nama je ovo bio prvi zajednički odmor, kratak, ali sladak, valjda baš zato. Izabrasmo Srebrno jezero i ono je za  nas otkrovenje i planiramo da ga posetimo još koji put. Shvatili smo da na putu do tamo, kao  i u okolini, ima predivnih mesta koje vredi posetiti (ovaj put smo obišli Golubac).

Ovo nije reklama, ali smeštaj, koji smo slučajno odabrali, ali bio je pun pogodak – na samo nekih 100 metara do plaže http://vilasrebrnojezero.com/cenovnik.html. Zašto smo izabrali baš ovu lokaciju – prvi put potpuno nasumice? Razlog je vrlo jednostavan – imali su najbolju internet prezentaciju i računali smo – ako su toliko uložili u reklamu, sigurno je i vila dobra. I bili smo u pravu.

Što se tiče Golupca, znala sam geografski gde je i čula sam za Golubačku kulu. Ali da Dunav tamo izgleda kao more, da se i talasa kao more, da negde možete osetiti i miris soli (ili sam ja to samo jako želela), da je tu najširi u svom toku (čak do 6.5 km), to nisam znala. Nisam znala ni da je kula toliko lepa i nekako mistična (uvek pokušavam da stvorim sliku kako je nešto nastalo, perioda u kom je nastalo…) Očarana sam. Dalje nismo išli. Plan je da kad sledeći put posetimo taj kraj idemo do kraja –  ili do Đerdapa. Nagovešten mi je poseban doživljaj i još intrigantije priče i prizori. Kad to obiđemo, ja vam se opet javljam. Ako želite da saznate malo više o Golupcu, posetite http://www.golubac.rs/sr/obilasci.php/www.golubac.rs/sr/obilasci.php. I, da uživajte u fotografijama, našim, ličnim… 5 plaža 6 sunce nad jezero 9 sunce nad jezerom 12 pesak 18 ja 24 cvet na vodi 25 kuća 26 golubac 38 kula 39 kula u vodi 43 plaža na golupcu 45 talasi

Pustiti druge da budu ono što jesu – stepenik na putu odrastanja

file5131239156112Verovatno su ste se već susreli sa pojmom afirmacija – rečenica koje nam pomažu da se „reprogramiramo“, tj. da u svom mentalnom zapisu promenimo lošu misao koja nas blokira i ne da da „ozdravimo“ svoje misli a time i telo. Afirmacije koriste i terapeuti u „klasičnoj“ medicini i psihoterapiji,  to nije izmišljotina takozvane lake ili popularne psihologije. Koristi ih i crkveno učenje, naše mame i bake su nas učile afirmacijama od malena, i ne znajući da se one baš tako zovu.

Sećate li se  Ruške Jakić i njene čuvene rečenice: Dobro jutro, lutko… koju je, kako je govorila, ponavljala svako jutro čim se pogleda u ogledalo. Deluje smešno? Ne, nikako. Pokušajte sami. Čim ustanite – recite sebi tu rečenicu (ili nešto slično pozitivno, pogotovo ako ste muško – recimo… dobro jutro macane 😀 ) pre nego što počnete da perete zube i nasmešite se… Sutradan pre pranja zuba recite sebi recimo – Još jedan grozan dan preda mnom i namrštite se. Šta mislite koji dan ćete biti raspoloženiji i uspešniji?

Dobro formulisanu afirmaciju (od strane stručnog lica – lekara, terapeuta, vaše duhovnog učitelja, iz neke knjige koja je baš tome namenjena) možete ponavljati i bez mnogo razmišljanja o pravom značenju. Bitno je da povoljno utiče na vas. Ali ja sam  danas  želela da podelim sa vama jedno svoje razmišljanje o jednoj misli koju sam koristila i koristim kao jednu od svojih afirmacija.

MOGU SLOBODNO  DA BUDEM ONO ŠTO JESAM I MORAM DA PUSTIM DRUGE DA BUDU ONO ŠTO JESU.  TREBA DA ODRASTEMO.

 

Dobro, ja sam ovde napravila malenu modifikaciju radi sebe (jer reč MORATI nekako nije dobra za moje „programe“). Počeh da razmišljam o rečenici. Mogu da budem – da zaista – mogu da budem dobra, loša, pametna, debela, mršava, dosadna, tužna, vesela, raspoložena… Sve mi je to dopušteno. Tj. mogu sebi da dopustim da budem u skladu sa svojim emocijama, sa dešavanjima oko sebe, ne moram da se povinujem nečijim željama, naredbama, očekivanjima. I to zvuči potpuno u redu. I svi bismo se nekako složili u vezi sa ovim prvim delom rečenice. Problem nastaje u drugom delu – i moram da pustim druge da budu ono što jesu. A ne puštam uvek. Iz najbolje namere – reći ću vam kao iz topa, a isto biste i vi meni rekli kada bismo sada mogli da prozborimo koju. Kad nekoga savetujem – nemoj da budeš tužan, nemoj se smejati kao lud na brašno, bolje da pojedeš ovo, nemoj da ležeš kasno, ne smeš da piješ, nemoj da se družiš sa tim i tim, moraš da jedeš jabuku svaki dan… kako ja tog nekog drugog puštam da bude ono što jeste ako svaki čas imam neku pametnu misao za njega ili nju? To što ja ne želim da neko bude alkoholičar, gojazan, premršav, bolestan, neispavan, u lošem društvu… to su samo moje želje i moje sagledavanje stvari. Ponekad ili najčešće i jesam  u pravu jer sa strane bolje vidi – ali to potire rečenicu  – DA PUSTIM DRUGE DA BUDU ONO ŠTO JESU – kao što i ja mogu da BUDEM ONO ŠTO JESAM.

Ja sam neko ko stalno ima sjajnu misao za drugog – mogao bi, mogla bi… a što ne bi… nemoj više… I time potirem čitavu afirmaciju – jer ako primenjujem samo prvi deo koji se odnosi na mene, a i dalje pokušavam da držim pod kontrolom drugog, onda treći deo – koji i jeste ključan –  ne pije vodu – TREBA DA ODRASTEMO. Jer, svi smo mi ovde sa nekom svrhom.

To možemo posmatrati i kao „pravo“ odrastanje – deteta u odraslu ili odgovornu osobu. Ako roditelj ne zna gde je granica kad treba da prestane da kontroliše život svog deteta – nastaju raznorazni problemi – od toga da dete nikako da prestane da bude dete, do toga da roditelj postaje frustriran i  konstantno kuka kako nema vremena za sebe, kako nikako da počne da živi svoj život jer dete nikako da se osamostali, dete, gledano sa strane, postaje beskorisno, izgubljeno, nesnađeno, ne ostvaruje socijalne kontakte, ne funkcioniše u svakodnevnom životu samo zato što nije ispoštovana drugi deo rečenice koji nas uči da moramo da pustimo druge da budu ono što jesu – tj. da pustimo naše dete raširi krila i pokaže da smo ga dobro vaspitali i da može bez nas. A ne puštamo ga iz jednostavnog razloga jer mi nismo spremni da budemo ono što jesmo pa nam je dete dobar izgovor za to. U toj vezi niko nije ono što jeste, niko nije zreo i komplikacije koje iz ovog odnosa proističu nisu tema ove priče. Ali su dobra ilustracija.

Takav odnos kasnije nalazimo u vezama – jedno koje misli da je zrelije i pametnije – ne pušta drugo da bude ono što jeste. Iz raznoraznih strahova. I opet nema odrastanja – ovaj put duhovnog.

Kad sam shvatila poentu ove afirmacije, shvatila sam da je ovo jedna od najbitnijih stvari koju treba da reprogramiram kod sebe. Da se razumemo – ne znači da ne treba da kažemo svoje mišljenje, da posavetujemo – ali samo ako nam neko da dozvolu za to. Ako nas pita. Ne znači da ne možemo reći da smatramo da je alkohol štetan, kao i duvan ili koka kola, ali ne smemo da vršimo pritisak na druge da se okanu toga osim ako nam oni za to nisu dali ovlašćenje (ako nekome recimo treba potpora da bi prestao da pije, puši… a mi mu dođemo kao osoba za podršku). Isti je slučaj i sa depresijom, tugom, patnjom. Ne smemo da pritiskamo osobu, ali dobro je ako ona zatraži od nas pomoć i podršku. U takvim odnosima „mentorstva“, „podršavanja“ uz obostranu saglasnost postajemo zreliji, mudriji…

Kvalitetan i dobar odnos dve zrele osobe sam po sebi dovodi do toga da nemamo potrebu za velikim količinama alkohola, duvana, slatkog – koji su u suštini komnenzacija za recimo manjak ljubavi, samopouzdanja, hrabrosti… Opet druga tema. Znači kad „odrastemo“ nemamo potrebu za nadomešćivanjem jer imamo sve što nam treba i sve što radimo radimo u normalnoj meri. Pojesti kolač ponekad, popiti čašicu jednu nekog pića, a ne biti u iskušenju da se u tome ide do krajnosti  je potpuno u redu. Preterivati u tome govori da postoji neki problem – prejedanje recimo pokazuje potrebe za zaštitom ili skrivanjem (pa salo postaje zaštitni omotač)  ili može da izazove osećaj krivice, bezvrednosti što dovodi do bulimije, anoreksije… ali opet, to je neka druga tema.

Potražite svoje afirmacije. Pokušajte da proniknete u to – šta ja to treba da menjam, šta to koči moj duhovni razvoj, na čemu treba da poradim, kako ja to blokiram druge, kako to drugi loše utiču na mene. Ja sam svoj kamen spoticanja pronašla i osvestila, sad se trudim da primenjujem ili promenim svoj mentalni zapis. Naravno, imam još afirmacija sa kojima radim, ali ova je ključna. Jeste li vi pronašli svoj ključ koji otvara vrata lične radionice ili ste još u potrazi? Ako ste ovo pročitali do kraja, znači da ste na dobrom putu i da znate o čemu govorim. Oni koji su još na početku prestali, i oni su na dobrom putu, samo ga traže na neki drugi način.

Kako izgleda život kad misli postanu realnost? Ili vreme je za promene

 

the-butterfly-girl-1

Razmišljam ovih dana intenzivno o nekim dešavanjima i imam utisak da je ova 2013.  baš godina u će nam se desiti sve ono što smo u nekom proteklom periodu intenzivno projektovali u svoj život. Ili, sada živimo svoje reči. Ono što smo želeli, ili nismo, na šta smo se žalili kao da baš tako jeste, rešilo je da nam se pokaže.

Kad kažem da nam se dešavaju želje koje nismo želeli – mislim na činjenicu da naš mozak i naš Univerzum i Bog, ko kako hoće da sagledava stvari, ne poznaju rečcu NE. Pa su ne želim, ne daj Bože, nemoj… primani kao pozitivne želje – Ne želim da mi se desi… privuklo je upravo ostvarenje neželjenog (ne želeti bolest, gubitak posla, razvod, selidbu, da parnter prevari… bili su u stvari želje da se to desi). Ne dao Bog… bolest, gubitak posla, selidbu, prevaru… Bog ne razume NE pa je Bog dao sve što je neko poželeo. Nemoj da lažeš, varaš, budeš bezobrazan, nestašan… Opet su postale pozitivne misli nečije. Umesto dao Bog da budem zdrav, prav, iskren… Ali da da ono što želim…

Loše formulisane afirmacije – ili loše formulisane želje sada pokazuju sav svoj „raskoš“ u životima ljudi oko nas i našim ličnim. Okrenite se malo i sagledajte dešavanja. Koliko puta vam je prijateljica rekla da su joj deca nikakva, smotana, nezahvalna… Pa su deca ove godine počela da doživljavaju čitav niz nezgoda  jer samo postali slika onoga kako su ih majke predstavljale i videle. Priče u u nedogled o muževima koji ih sigurno varaju – toliko puta ponovljena postaje stvarnost. Prizivanje da se ne ostane bez posla – i postaje stvarnost . Bolesti koje su prizivane mantrama – samo da se ne dese postale su realnost. Loše misli, postale su realnost. Kukanje o umoru, bolestima, mrzovolji, besparici – postaju stvarnost. Ono što je godinama temeljno prizivano i zamišljano – neko nije mogao da prepozna kao poricanje želje već samo kao želju.  Mislim da je Bog ili Univerzum rešio da nam pokaže kako nam izgleda život viđen našim umom i kroz naše želje. Živi bili – gledajte!

Ista stvar je i na pozitivnom planu – nije se Univerzum poigravao sa negativnostima – jer rekosmo one ne postoje postoje samo želje – tako da su i prepoznate i pozitivne, lepe zamisli. Pravilno formulisane misli, ili čak i ako nisu bile prave afirmacije, bile su to lepe i tople misli – čak i ako su deca bila malo lošija – misao koja ih je pratila beše – važno da su zdravi, biće to sve u redu, i ta deca su kroz prethodni period prošla „okupana“ velikom količinom iskrene ljubavi koja im sada otvara vrata ka boljitku. Parovi koji su se podržavali čista srca i sa pozitivnim nastojanjima – možeš ti to, ti to tako dobro radiš, nema veze – sve je to dobro… oni koji su jedni drugima slali samo ljubav bez ikakvih zadnjih namera sada su na, ako ne uzlaznom, a ono putu laganog boljitka.

Rekli su da je ovo godina izazova – meni se nekako čini da su prethodno bile te koje su bile priprema za izazov a ova samo ostvarenje onog što je izazivano. Godine strpljenja, trpljenja, pokušaja da se i u teškim vremenima ostane u harmoniji sa sobom, da se radi na sebi, da se sačuvaju bazične vrednosti sada se „nagrađuju“. Godine traženja odgovora, pravilnog postavljanja ciljeva, definisanja sada daju svoje rezultate. Isto tako je i u obrnutom smeru. Sve što smo prizivali dešava se.

Naravno, nije ova godina neka katarzična – niti je to iko predvideo, ovo je samo moje malo lično zapažanje – posmatrajući svoje bliže i dalje okruženje. Posmatrajući sebe. Nađoh pre nekoliko meseci jedan papir na kom sam u jednom trenutku života kad mi je bilo jako teško morala da napišem kako zamišljam sebe u narednih 5 godina. Zapisala sam to i taj papir stavila negde u fioku. I skoro 5 godina mu se vraćala nisam. Ono što sam tada te 2008. sebi projektovala  – desilo se sve i to baš tako. Pomalo komično jer nisam dobro definisala želje, bilo mi je bitno samo da zapišem. Srećom ni jednu lošu misao nisam zapisala, jer ako su se sve pozitivne desile desila bi se i ta. Jedina za koju sam mislila da se nikako nije desila bila je ona u kojoj sam poželela da napišem knjigu. Danas razmišljam – 95 tekstova na onom drugom blogu  su više nego jedna knjiga – a ja nisam definisala da želim knjigu u papirnom obliku, štampanu, objavljenu… Samo da napišem – i kad bolje razmislim i ona se ostvarila.

Nije mi namera da vas plašim – daleko od toga, samo želim da sednete i razmislite malo o svojim željama, zamislima, rečenicama koje svaki dan izgovarate. Ako vam je svaka treća reč – užas, strašno, horor takve stvari ćete i privlačiti. Ako samo pratite crne hronike, trač rubrike, skandale, to i prizivate.

Razmislite da li želite takav život? Ne, neću vam otkriti toplu vodu. Samo kažem da razmislite, a pošto je počelo leto – i biće malo više slobodnog vremena – pokušaću da vam predstavim neke tehnike kako možete da menjate, ako želite. Ako ništa, barem da probate i zabavite se, ako ne verujete.

 

I da, neću da vam pričam kako sam ja samo ispravno i pravilno razmišljala. 🙂 Pa ne bih došla do ovog zaključka i ne bih primetila da nisam od sebe pošla. Ali, jesam, mnoge stvari, učeći nešto drugo i unapređujući neke druge tehnike intuitivno naučila i primenjivala – a to bih želela da podelim sa vama. To jest sa onima koje to bude interesovalo.