Laku žabu u vodu

kermitLako žabu u vodu. Naravno. Žaba, sem kad reši da se potkuje (što je prilično redak slučaj, čak se graniči sa urbanom legendom), i živi u vodi, pa ne isprobava koješta u svakoj novoj situaciji, recimo –  a sad bih umesto u vodu mogla malo u vazduh,  jer – eto – može mi se.

Nije žaba od juče. Zna ona da joj se može, ali zna i da je fazu kad je život funkcionisao na principu – može mi se prošla dok je bila punoglavac. Sad je malo ohladila glavu, ali i sabrala dva i dva u životu. Shvatila je da to nije uvek 4, i ne insistira na tome, kako godine prolaze, sve manje se nateže i ubeđuje. Može to i 5 da bude, nekad i sama poveruje da može i 444, ali u svom ataru i svoju dušu. U tuđem ataru, ako se ne drži toga da je 4, obiće joj se o glavu, a više punoglavac nije. I zna da će boleti. Pa, čak i kad pomisli – dobro, boleće ali proći će, ona se seti da nije sama na svetu i da njeno loše sabiranje (preračunavanje) može da zaboli one koji  su u prvom krugu oko nje. Pa zbog njih pristane i na kompromis sama sa sobom – ok 2 i 2 su 4. I podvuče crtu pod račun i zaboravi na dosadni detalj. Pa raducka neke stvari za svoju dušu, slaže i ređa, pa ako joj i padne na glavu, to je onaj deo priče – moj tavan – moje merdevine, ako padnem, samo će mene da boli.

Tako rade pametne žabe. One koje su naučile da svako vreme nosi svoje breme i lepotu. Koje su u fazi punoglavaca radili hirovite, bedaste, hazardske, stvari koje su često na ivici ludosti i krajnosti. Tada su im glave bile velike i usijane. Tada su se misli samo rojile i množile u glavi, pa su nehotice povređivale i druge koji su bili u njihovoj blizini. Tada je ono mogu jer mi se može, pa i da letim, pilo vodu (jer ja mogu sve sa (ili do) 22). Ali nakon toga, nakon tih godina, zna ona da se ne skače u vodu iz zaleta – lako je u vodu ući, ali i to treba umeti. Zna ona da može i po principu, e baš mi se može, ali na trenutak zastane i pomisli – mogu, ali ne moram. I ne želim.

zen žaba

Ili, dok pliva, pomisli, ne mogu više, jer suviše želim, pa onda iskoči iz bare u kojoj je svi znaju i gde su žabe i punoglavci koje bi njeni postupci mogli da povrede, pozdravi se lepo sa njima i kaže: odoh ja sada malo da skačem u vazduh. Ali, za svoju dušu i za sebe i da znate da sada to radim. To nema veze sa vama, drage moje, to je moj tavan i ako padnem samo će mene da boli.

žaba s kapomNe kroje u svojim najboljim godinama kape za žablje igre. Malo joj sve to prevaziđeno. Zato, stara narodna – da nije teško žabu u vodu, i jeste i nije mudrost. Pametne žabe samo znaju u koju baru u kom trenutku treba da uskoče. Nedorasle žabe skaču u prvu koja im se pred očima nađe – a to je najčešće baš ona gde njene egzebicije mogu nekog da ozlede.

A one koje i dalje misle, može mi se i ko mi šta može, ili nisu ni stigle dovde, ili misle, a ko si ti da mi soliš pamet. I u jednom se slažemo – ko sam ja da im solim pamet? Niko. Samo žaba koja se penje na svoje merdevine i skače u svoju baru. Može mi se i na glavu, ali ne moram. Prošlo me vreme punoglavaca.

 

 

2 thoughts on “Laku žabu u vodu

Volela bih da čujem vaše mišljenje. Ukoliko vam se tekst dopao, podelite ga!

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s