Kako razumeti i protumačiti snove

 

Na kraljevskom putu u nesvesno

O snovima je mnogo toga rečeno i mnogo napisano, čak i u blogosvetu, tako da ovo neće biti još jedan post posvećen teoriji i istorijatu snova i njihovog tumačenja. Povod da napišem ovaj tekst jeste dvodnevni seminar – radionica  https://www.facebook.com/tumacenjesnova.jungovomanalizom održan 23-24. novembra u Novom Sadu u Ultra-well– u. Nas 8 i doktorka Mirjana Đurđević intenzitvno smo se družile dva dana, učile, utvrđivale već znano i praktično radile na analizi snova – tj. naš vodič kroz snova je održala pored predavanja i praktičnu radionicu koja je bila neizmerzno korisna.

Svi smo mi o snovima već nešto od ranije znali. Neki su po profesiji psiholozi, neki lekari, neki od nas su završili kurs Osnove Frojdove psihoanalize, u trajanju od tri meseca, upoznali se sa osnovama Frojdove psihoanalize, tumačenja snova i njihovog značaja, neki su se snovima bavili izučavajući neke od tradicionalnih pristupa medicini. I naravno, sve smo čitale mnogo o ovoj temi, i pomalo je praktikovale svako u svom domenu. I, upravo ovaj seminar me je naveo na razmišljanje  – kako se takve dragocenosti, koje nam snovi nude, koriste  na našim prostorima?

prva slika

Snovi u svakodnevnoj praksi

Čovek, manje više pola svog života provede spavajući. Zvanična medicina, psihijatrija, čak i tradicionalna psihoanaliza i psihoterapija vrlo malo značaja pridaju spavanju. Kao da taj deo čovekovog života ne postoji i nema nikakvu svrhu niti važnost. Da li vas je ikada lekar opšte prakse pitao kako spavate, da li sanjate, i šta sanjate? Jeste li nekad bili kod psihijatra? Da li vam je tu postavljeno pitanje u vezi sa sadržajem vaših snova? Da li je vaš teraeut posvetio vreme proučavanju i tumačenju vaših snova? Imam utisak da će odgovor na sva tri pitanja biti NE. Ne – zato što se kod nas snovi ne tretiraju ozbiljno, ne proučavaju se na fakultetima (ni na medicini, ni psihologiji, niti barem na obaveznim seminarima koji nam se stalno nameću kao deo obaveznog usavršavanja). Snovi se stavljaju pod tepih, oni nisu bitni, oni su deo priča uz kaficu, večernja zabava uz razne vidovite i tarote… Kao da se neko boji snova.

 

druga slika

Strah od onoga što snovi poručuju

Snovi će reći sve ono što čovek u budnom stanju ne sme, neće da kaže  ili čega se ne seća. Snovi su onaj deo nas koji je duboko potisnut, koji u budnom stanju svest kontroliše i većinom uspeva da sakrije od drugih, ali što je važnije od nas samih. Ali, noću, kad popuste kočnice, tada su oni naš kraljevski put u nesvesno.   Oni su ti koji nam pomažu da:

– spoznamo i prihvatimo sebe onakvima kakvi jesmo

– pripreme nas za važne životne događaje i promene (bili oni negativni ili pozitivni)

– pruže podršku u teškim i kriznim situacijama

– ukažu na fizičke bolesti mnogo pre nego što čovek oboli

– podsete na nešto što smo potisnuli

– daju odgovor na nešto što nam u budnom stanju nije dovoljno jasno

– predvide neki događaj

– inspirišu za stvaranje umetničkih dela.

Da li ih se onda treba plašiti? Ne, naprotiv. Trebalo bi im posvetiti dužnu pažnju, izučavati ih na relevantim mestima i tumačiti ih kao što tumačimo simptome bolesti, ili kao što tumačimo književno delo, tražeći i otkrivajući sve slojeve utkane u njega. No, tumačeći ih, nikada ne znamo kuda ćemo stići. Možda zato neki smatraju da su snovi opasni jer nad njima nemamo kontrolu niti cenzuru.

 

slika 10

Kako nam snovi mogu pomoći 

Tumačenje snova, ozbiljno, nije samo objašnjavanje onoga što je čovek usnio. Tumač snova je u neku ruku i terapeut jer rastumačivši značenje snevanog on čoveku razjašnjava i poruke koje san nosi, savetuje ga, ukoliko postoje indicije da je u pitanju fizička bolest koja je nesvesno potisnuta, razrešava dileme u vezi sa određenim problemima koje osoba ima u budnom stanju, upućuje ga na dodatne vidove terapije (psihoterapiju, homeopatiju, floriterapiju, hipnoterapiju, su đok, akupunturu…) i na taj način pomaže osobi da brže i kvalitetnije razreši neke svoje dileme, isceli duh i telo, ili poboljša kvalitet svog sveukupnog života.

 

Ko vam u tome može pomoći

Savremena medicina, barem kod nas, neće vam biti od velike pomoći. Eventulano će vas pitati da li sanjate i kakav vam je kvalitet sna. Nisu lekari krivi, jednostvavno nisu obučeni, neke iskreno ni ne interesuje ova tematika, ali ono što je najveći problem – ozbiljno tumačenje i razumevanje snova zahteva vreme – a lekar za svakog pacijenta ima sve ukupno 10 minuta.

Zato rešenje poruka zapisanih u snovima treba da potražite prvenstveno kod ljudi koji se profesionalno time bave (a kojih je kod nas vrlo malo). Takođe možete tražiti i od praktičara u oblasti homeopatije, floriterapije, hipnoterapije, astrologa… a koji u postavljanju dijagnoze i propisivanju odgovarajuće terapije koriste i sadržaje koje nam san šalje – naravno, ako u svom radu koriste ovaj pristup.

Ovaj tekst je samo prvi u nizu posvećenih snovima, i uvidima koje lično dobijam. Snovi su za mene i put ka stvaranju i pisanju – te vas uskoro na drugom blogu čeka i jedna priča potaknuta ovim, ali i put ka boljem razumevanju same sebe, svoje okoline, poruka koje mi psiha i telo šalju, kao i jedna od metoda koju bih da koristim u floriterapiji (vrlo skoro).

 

slika 6Zahvaljujem dr Mirjani Đurđević na fotografijama

Prepoznaj i beži – ili malo o net zločincima

a_peMama vam sigurno ni o ovome nije pričala.

Ili, mama vam jeste o ovome pričala, ali iz današnje vizure njena priča deluje kao priča iz praistorije. Pričala mama kako se treba ponašati u društvu mladića. Budi fina. Budi skromna. Trči tri, ma kakva tri sto trideset tri kruga oko stola. Druga su tada bila vremena. Ali poenta mamine priče je bila – trči koliko te noge nose dok te ne oženi. Posle možeš i da sedneš ili legneš, kako ti volja. Znala je mama da su i tada muškarci (mladići, dečkići) dok su jurili oko stola fine devojčice pod stolom odmarali sa nekim koje  nisu želele da budu tako fine. Onda ti isti muškarci kad im dosadi jurcanje ožene onu što se opirala iznad stola, a one ispod nekako uvek ostanu one ispod. I pitaju se gde su pogrešile. Dale su sve što su dečaci od njih tražili. I više. I bile rame za plakanje (dok su se oni žalili na one dobre kako se ne daju), i bile i više od ramena… I onda odjednom bile ostavljene. Urušenog samopouzdanja, a nisu radile ništa loše. Samo nisu slušale mamu…

Sad, u tinejdžerskim godinama nije lako biti fina cura. Kad prorade hormoni pa udare u glavu, teško je držati pamet u glavi. Treba znati naći zlatnu sredinu. Kako narod kaže – da i vuk bude sit a i da vam ovce ostanu na broju. I, ako u tim godinama savladate sebe, naučite da dajete onoliko koliko želite i kako želite, a ne koliko vam neko nameće i koliko mislite da treba, vi ste na konju. Do sledeće slične situacije o kojoj vam mama nije govorila.

Nisu dobre mama pričale o tome da ćete se možda jednog dana probuditi i shvatiti da ste prošle pola svog života, da ste same, razvedene,  u dosadnom braku, nedoživljene ili neiživljene. Da će hormoni još jednom da udare u glavu i da bi opet trebalo da primenite tinejdžersko pravilo o trčanju oko stola.  Samo u ovoj priči drugi deo nije sto, ili ako baš hoćete da bude, onda zamislite kompjuterski. I na njemu kompjuter. I priključak za internet. I kamericu. I neki od onih sajtova koji spajaju ljude.

E, sad, ne bih da ih da opletem po sajtovima. Oni su tu da se ljudi upoznaju. I to je ok. Znam dosta ljudi koji su se tako i upoznali, neki ostali u vezi, neki ozvaničili veze, neki ostali samo dobri prijatelji. Ali, ne bih o njima ovog puta. Ne bih ni o potencijalnim manijacima koji se kriju iza finih profila.

Rekla bih nekoliko reči o finim ljudima iza finih profila kojima se, kako kaže moja draga prijateljica Di, desio internet. Da. Ljudi koji se u realnom životu striktno drže određenih pravila, normi ponašanja, fini ljudi iz komšiluka, koji su otkrili internet. I shvatili da je to divno mesto da se na njemu sakriju. Koji su pronašli mesto na kom će kršiti sva pravila realnog života – jer oni virtuelni svet doživljavaju kao svemir u kome ima samo „zločina“ ali ne i „kazne“.

O čemu se radi? Takvi dobro procene igralište na kom se nađu. Odaberu „žrtvu“. Obično razvedenu ili nikad udavanu, posvećenu detetu, poslu, starim roditeljima, sa blago urušenim samopouzdanjem. Krene ispipavanje terena. Zašto je tu? Da, razume on, i on isto tako… neoženjen, sa detetom, bez deteta, u poslu ili nema posla, sve u zavisnosti šta mu za datu priliku treba. Da, on razume. I on sve češće razmišlja o tome kako je dosta samoće i kako bi bilo dobro naći neku dobru srodnu dušu. Da, baš neku poput nje jer život brzo prolazi, ljudi su otuđeni, eto on nije imao sex (ups. nije vodio ljubav jer sex je precenjena stvar – vođenje ljubavi… draga moja, slažeš se sa mnom, jeste jedini pristojan oblik opštenja među zrelim odraslim osobama).

Ona se topi s druge strane stola iza svog monitora. Odavno već ne trči oko istog. Što bi bežala od njega tako finog.

Mislim, poverava se drugarici, da sam se zaljubila. Tako je pažljiv i fin. Zamisli, tri godine nije bio sa ženom. Kaže ili prava ili ništa. Mislim da se i ja njemu dopadam.  Ako pokušate da joj malo razbijete iluzije, reći će da ste ljubomorni. Da vam je krivo što je baš ona imala sreće da iz prvog puta naleti na takvog.

Kad dođe do ove faze, ona je spremna da postane „žrtva“.

Kreću cica-maco razgovori.

Kreću pitanja o tome šta ima na sebi.

Kreću pitanja – i predlozi. Ti toliko sama – ja toliko sam (i sad bi bilo najlogočnije da joj kaže, hajde da se vidimo…), ali ne, on je, onako usput uvlači u seksi čet preko interneta. Ona se u početku, kao i naša tinejdžerka sa početka, brani, ali naš dasa je ubeđuje da to nije ništa strašno i da ostaje među njima. Da je to normalno i da to dvoje odraslih ljudi normalno rade. Ali, ako ona neće, ako je neka zatucana, njemu je žao, ali on ne želi vezu sa nekom takvom. Ona ima sekunde da se odluči – šta dalje? Pristati? (Niko neće saznati, možda je u pravu, ovo su nova vremena, pa šta, danas preko kompa, sutra ćemo uživo, neka vidi da sam ja jedna od onih savremenih žena…)

Ako pristane upala je u zamku. Naš zločinac bez kazne počinje da leči svoje komplekse na njoj. Hot seks, ups. hot vođenje ljubavi – cvrc Milojka. Ona upada još dublje u rupu zvanu izgubljeno samopouzdanje, bezvrednost, a sve podgrevano obećanjima, samo još koji dan ovako pa ćemo se videti. Hajde, samo jednu sličicu za mene. Onako baš za moju dušu. I one se skidaju, slikaju, nameštaju pred monitorom. Niko im objasnio nije da sa druge strane ne mora biti samo jedna osoba. Da se taj snimak može zamrznuti u fotografiju…

On je otkrio internet i široko polje na kom će dokazati da su sve žene iste, lake, nemoralne, sklone prevarama, glupače… a one će misliti da su pronašle srodnu dušu i samo će čekati da prođe još tih nekoliko dana dok ih ne ogreje sunce i ne počnu da žive zajedno. Da i ona ima svog muškarca. Koji joj svako veče govori kako je divna i kako je vredelo čekati je. Samo im treba još koji dan. Dugo su bili sami, prosto su još nepoverljivi, uplašeni, nežni dečaci u telu odraslih mušakraca. I one se sve više trude do onog trenutka kada njemu ta igra dosadi jer je dokazao ono što je hteo. I onda beži. Bez nekog objašnjenja jer ko je ona da on njoj  bilo šta da objašnjava. Ona ostaje zgrožena, zgažena, bez reči, bez ikakvog racionalnog objašnjenja, osim da nije bila dovoljno dobra, da je mogla još malo više, da je rekla premalo, da je požurivala…

A šta treba da znate, a mama nije mogla da vam kaže?

ako neko neće posle neke pristojne prepiske da se vidi oči u oči sa vama – brišite ga iz svojih kontakata i iz svog života.

ako neko počne da vam priča priču o dugogodišnjoj apstinenciji jer nije bilo prave – a on, mada je imao prilike, nije hteo, jer je to za njega prljavo – opet bežite. Jer nije da vaš verujem statistikama da muškarac svakih nekoliko sekundi misli na seks, ali ne bih verovala ni u priču da je godinama (a već mu se bliže ili je duboko u srednjim godinama) apstinirao čekajući baš vas.

– ako vam od početka nije pokazao svoje fotografije, rekao ime i prezime, broj telefona… bežite odmah. Najverovatnije je oženjen, a moguće je i da ima neki kriminalni bekgraund ili su već pisali komentare o njemu na netu… (Priča o tome da je poznati političar, glumac… ili nešto slično neka vas ne zavara…) Svako ko ima poštene namere daće vam kad se uveri da su i vaše poštene neki normalan kontakt. Naravno, ovde se pozdrazumeva da vi ništa ne krijete, da imate svoju fotografiju, tačne podatke (+/- godine i kile).

Moguće je da se iza jednog takvog profila krije neko sa seksualnim frustracijama, seksualno neopredeljen, neko ko je duboko traumatizovan od strane majke, neke druge osobe, da ga je žena, devojka varala i sada svoju frustraciju leči tako što povređuje druge žene dokazujući sebi da su sve iste i da bi mu i sa nekom drugom bilo isto… da nije život baš tako nepravedan prema njemu, nego da su žene generalno roba s greškom. Nemojte se truditi da ga razuverite. Niste vi stručnjak, psiholog, psihijatar, terapeut. Bežite dok vam je još vreme. 

I nemojte da gubite veru u svoj vrednost. Samo ste imale tu nesreću da naiđete na net zločinca. I, nisu svi takvi. Ima na ovoj globalnoj mreži mnogo poštenih, dobrih, usamljenih muškaraca kojima ćete vi baš takvi odgovarati. Samo pamet u glavu, tri kruga oko stola i četvrti krug negde među svet da se uživo upoznate. A, onda je već sve lakše. Ili barem transparentnije. Želim vam mnogo sreće. Ne krivite majke, u njihovo vreme nije bilo računara, ali pričajte vi sa vašom decom o ovome. Biće vam zahvalna, verujte!