Jednostavno neodoljivo – Šanel 5 i Bred Pit

 

Najprodavaniji parfem na svetu je bez sumnje čuveni Šanel 5.  Koko Šanel je zamolila Ernesta Bou da napravi parfem koji miriše na ženu. Prvi put je predstavljen 5. maja 1921. – Koko je bila prilično sujeverna te je čekala da se poklope tri petice u toj godini… s tim što je treća bila u nazivu samog parfema.o.17432

Šanel 5 specifičan je još po nečemu. Prvi put je prilikom stvaranja nekog parfema izdvojena sintetička komponenta – poznatija kao aldehidi. Oni su prilikom izrade dopunjeni mirisnim tonovima bergamota, limuna, nerolija, ylang-ylanga; u srcu kompozicije je jasmin, ruža, đurđevak, iris; u bazi je vetiver, sandalovina, vanilija, amber, pačuli…

Miris ahlehida podseća na miris veša kada se sa mraza unese u kuću, i možda je upravo to tajna fascinacije ovim parfemom – miris doma, čistote, jednostavnosti, postojanosti, upakovan u veoma jednostavnu bocu koju je kreirala sama Koko Šanel – propagirajući princip manje je više.

Šanel 5 su proslavile mnoge zvezde, a do sada je verovatno najčuvenija izjava Merlin Monro da na spavanje ide samo sa nekoliko kapi ovog parfema na sebi. Jednostavno neodoljivo.

Šanel je jedinstven i po tome što u istoj formi i noti postoji već toliko decenija, što uspeva da konstantno održi prilično visoku cenu, da bude san mnogih žena – jer kad uspeju da ga kupe – to znači da su uspele i u životu. On je zahtevan i nikako ne ide ni uz jeftine stvari niti uz žene bez manira.  Naravno, govorim o originalu – i legalno kupljenom parfemu.

Novo lice koje će pokušati da nam dobliži šarm stare dame jste Bred Pit. Kampanja sa njim kreće ove zime – tako da – budite spremne – jer oboje obaraju s nogu.

 

 

 

 

 

 

It’s not a journey,

every journey ends but we go on.

The World turns and we turn with it.
Plans dessapear, dreams take over.
But wherever I go,
there you are,
my luck, my fate, my fortune.
Chanel No 5 – Inevitable

Ovo nije putovanje,
svako putovanje ima svoj kraj ali mi idemo dalje.
Zemlja se okreće i mi sa njom.
Planovi nestaju, snovi nas obuzimaju.
Ali gde god da krenem;
ti si tu,
Moja sreća, moja sudbina, moje bogatstvo.
Chanel No5 – Neizbežan.

Njeno oranžanstvo – BUNDEVA


 Bundeva, čudesna biljka.  Od nje možemo skuvati kompletan obrok.
images-2
 Ukusna čorba od bundeve, varivo, bundevara, pečena bundeva, barena, sok od bundeve, pa… sećate li se lažnog ananasa od bundeve? Lako se vari,sadrži vlakna a niskokalorična – jer sadrži 90 procenata vode. I, šta je najzanimljivije?
images1-210x126
Semenke bundeve imaju veću energetsku i hranljivu vrednost od same bundeve – 30% belančevina, 25-38% masnog ulja, oko 5% smole, eterično ulje, šećer, pektin te neke enzime kao što su kukurbitin, fitosterini i tokoferol. Malo li je?
Zato – navalimo na bundeve – trenutno im je sezona !!! Uskoro ćemo objaviti i recepte za neka ukusna  jela od iste.

 

Kako zavoleti sebe – najteža lekcija koju treba da naučimo

1234482963g76AbN

Zavoleti sebe, najteže je ostvariva ljubav. Ali, ako nje nema, i sve ostale su samo laž, potreba, zavaravanje, vezanost… Ovo bi bio neki moj pokušaj da sa vama podelim svoje iskustvo u vezi sa tom najlepšom, tajnom vezom. Kako se zavoleti, a ne postati centar i sopstvena opsesija.

Bazične pripreme – ili da li ste spremni da raščistite nered u sebi i pripremite se za kuvanje po svom ukusu /pre nego što prokuvate u svom sosu/

Više me ne iznenađuje, barem ne mnogo kad me neko posle pete rečenice pita: „Da ti ne radiš možda u školi?“ Radim. Prestala sam da se opirem onoj staroj jednom predavač – zauvek predavač. Mada, ko je uspeo da uđe malo dublje u porodičnu idilu, zna da sam i „vaspitana“ na usmenoj tradiciji – tj. da mi je ponekad prolazilo kroz glavu – hajde, udari me, pa da idem da se igram… Ali, moj otac je smatrao da je razgovor, što duži, ili barem dovoljno dug da popuni vreme između ručka i večere sasvim prikladno vaspitno sredstvo. Možda i jeste bio u pravu. Batine bole, ali najčešće osim modrica ne ostave ništa drugo kao pouku. No, beskrajna priča – koja je uvek nosila jednu pouku – da sve što radim sebi radim, imala je i te kakvu, mislim, pouku.

Dobar pripovedač vas nauči da slušate.
Nauči vas da svakoj priči priđete sa posebnom pažnjom, jer nikad se ne zna kakvu će poentu imati, a ako ne skapirate iz prvog, hajmo Jovo nanovo…
Nauči vas da analizirate i najbanalniju stvar do sitnih creva.
Nauči vas da vam mozak radi 300 na sat.
Nauči vas da pričate.
Nauči vas da budete strpljivi.
Sve ovo zajedno, uz mirođije koje sam tokom godina skupljala, naučile su me da sastavim bazični kuvar svog života. Ili, kako od onoga što u ličnom špajizu posedujem napravim sasvim prihvatljiv obrok.
Naravno, dolazim do Zena (kao načina života i razmišljanja).
Nisam asketa, nisam disciplinovana, nisam se odrekla životnih zadovoljstava, nisam postala fanatik, jednostavno sam sebe otvorila ka jednom novom svetu – onom u kome nema krivice, jer nema prošlosti, tj. prošlost postoji samo kao sećanje, i sve manje ima strahova jer nema preterano daleke budućnosti. Otprilike, kao kod Čiroki Indijanaca postoji sutra i dan posle sutra. Sve posle toga je daleka budućnost. Moj život je niz koraka koji  me vode iz jedne sadašnjosti u drugu. Mogu ja vama da kažem i šta bi trebalo za 5 godina da uradim, nije to problem. Ali, ono što je bitnije da znate, jeste da se i do sutra i do sledeće nedelje, kao i do 2017. stiže tako što prvo zakoračite.
Znam, neko će reći – ma daj, o čemu ti to… i završiti s čitanjem.
Drugi, koji su na ovaj ili onaj način stigli do sličnog učenja razumeće.
Treći, koji znaju da bi trebalo da pročiste svoju ostavu da bi mogli da se prehrane, možda ne razumeju najbolje, ali su voljni i otvoreni da saznaju. E, ta treća grupa sam bila ja. Ali, ne tako iznebuha… već kad me je nered u kuhinji do te mere počeo izluđivati, kada sam shvatila da su mi sve police prepunjene besmislicama – teglicama optužujuće prošlosti i bočicama neizvesne budućnosti. A nigde ni jedno slobodno mesto za svež obrok sastavljen od današnjeg dana.
E, to, dragi moji, kad dođete u tu tačku, imate vrlo malo manevarskog prostora, ali srećom ima ga. Ono što ja mogu da vam preporučim- jeste da nađete svog zen majstora – iliti prilagođeno našim uslovima – nekoga kome verujete i kome ste spremni ako treba i svoj život da poverite. I, sledite ga. I, nikad ne sumnjajte u njegovu nameru. Ako sumnjate, onda on nije vaš učitelj. Ako se učenje od vas odbija, onda vi niste njegov učenik. Ili uopšte niste učenik. Niste spremni. Ne verujete u to da možete duhovno da rastete i da se čistite od svega što vas je trovalo godinama unazad. Ne želite da se oslobodite svojih poštapalica. Jednostavno, volite da patite. Uživate u tome da vas ljudi sažaljevaju. Da imaju razumevanja za vas. Da vam vaš bol i „patnja“ budu sjajno opravdanje za sve ono što niste spremni da promenite. Iz čistog komformizma. Jeste, mnogo je lakše i lepše da vas neko drži za ručicu i vodi kroz život. Da vas tetoši, sažaljeva, iliti jednostavnije rečeno – da mu vaša nemoć bude hrana. Jeste to fast food, jeste loša, ali naduvava ego. I, kad jednog dana, možda poželite da se malo otpustite sa uzice, da se poigrate u svom svetu, postaćete ogorčeni jer, s jedne strane, malo biste švrljali, ali, s druge strane ne biste baš daleko išli, jer, ako se preterano udaljite, neko novi će da se zakači na vašeg „dobročinitelja“. Ako su vaše omiljene rečenice:
– ja drugačije ne umem
– ne mogu ja to
– ja sam takav/takva i tu se ništa ne može
– lako je tebi da pričaš ali…
onda mogu samo jedan blagi osmeh da vam uputim i kažem da ste u pravu. Odlučili ste da ne pokušavate.
Ali, ako ste spremni da uđete u jedan drugi, novi, možda ne bolji, ali svakako drugačiji svet, onda vam – upućujem jedan blagi osmeh i kažem da ste u pravu.
Plavuša, ha, pomislili ste, pa kako može u oba slučaja da nam uputi blagi osmeh i kaže da smo u pravu? E, prešli ste se. Plavuša vrlo dobro zna šta vam je rekla uz jedan blagi osmeh – KO ŽELI DA OSTANE U SVOM KAVEZU – IMA PRAVO NA TO, KO ŽELI DA IZAĐE – IMA PRAVO NA TO, u svakom slučaju, vaša je lična odluka, i ja mogu samo da se nasmešim i da je poštujem.
Jedino što, ako ste rešili da ostanete u kavezu, ne možemo baš dugo da se družimo, jer dosadno je sedeti pored rešetaka, kako svojih, još dosadnije pored tuđih. Susretaćemo se, onako usput, kad proletim pored vas. Dovoljno dugo da se pozdravimo, i dovoljno kratko da me ne uvučete u svoju dosadu. Znam, vama sam ja dosadna. Zato letim dalje.
Ali, ako ste rešili da probate kako je to osvajati ličnu slobodu samo mi šapnite. Nisam zen-učitelj, ja sam samo nestašni učenik kome su sva čula širom otvorena (o, da potpuno moguće mada jezički rogobatno), i koji sve ređe sleće na jezero samosažaljenja, učenik koji ne ponavlja sto puta na dan šta ga muči, jer, sećate se one čuvene sto puta ponovljena… postaje istina ili naša stvarnost. Nemam ja vremena za to. Ali imam vremena da vas (da me ne čuje učitelj) pomalo uvedem u ovaj drugačiji svet. Ako vi imate vremena za sebe.
Da rezimiram ovu današnju priču – da li imam problema u životu – da imam ih – možda mnogo više nego vi. Da li želim da vam pričam o njima – ne, ne želim, jer neću da vas hranim fast fudom. Ok, znam da bi nekima jedna energetska bomba u vidu – daj da je malo sažaljevamo – pa će nama biti lakše, legla kao kec na deset, ali, morate za takve potrebe drugog Mek Dolanca da nađete. Da li sam savršena – o ne, daleko od toga – toliko sam nesavršena da uživam u tome – jer svaki dan je izazov za rešavanje i usavršavanje. Da li sam srećna – jesam i ne stidim se da vam priznam – a da li plačem – da, često, ali lekovito. Kad nakon suza pokušam da se setim zbog čega sam bila ljuta, razočarana, tužna, shvatim da je u devedeset posto situacija toliko besmisleno, da već nakon plača ne mogu ni da prizovem loš osećaj. Tako da, ako vas je išta u ovoj priči zagolicalo, a vi navratite za koji dan, jer ovo je tek uvod. Ako vam je lepo u vašem ušuškanom u kome vas drže za ruku da slučajno ne skuvate nešto sami od sebe za sebe, ja vam pozdravljam – jer, znam, nećete se vratiti. Barem ne, dok ne svarite ovu sporu hranu… Asta la vista… kako bi Vuk voleo da pišemo… Ili doviđenja svima koji ćete se vratiti… do sledećeg viđenja…

 

Srce je vuk

Spustila je glavu u njegovo krilo.romantic20scene20wallpaper__yvt2_thumb

– Da li si srećna? upita je.

– Jesam.

– Jesi ovako zamišljala sreću?

– Znaš, prestala sam da je zamišljam, jer je varljiva. Taman kad je zamisliš, natera te da biraš između nje i neke druge. I, koju god da odabereš, bićeš pomalo nesrećan. Zato je više ne zamišljam, već je hvatam u letu.

– Ovaj trenutak, uhvaćena sreća? To želiš da kažeš?

– Da, dok sam spuštala glavu, znala sam da sam je prevarila, da nema vremena da mi ponudi alternativu. Zato je ovo sada savršena sreća.

– Kao da je loša, tako je tretiraš.

– Ne, dragi, samo ti pokušavam objasniti da je ona niz prilika koje uspemo da prepoznamo i uhvatimo. Svaki put kad dugo razmišljamo o njoj, dajemo joj predivnu šansu da se razmahne i da nas dovede u iskušenje. Iza svake sreće, stoji jedna još malo veća. Iza svake stoji jedna, čini se, malo vrednija. I, budi pametan i izaberi. Ono što si danas planirao da ti bude sutrašnja sreća, poješće za doručak jedna koja se u trenutku tvog maštanja već rađala. Carpe diem. Nismo valjda džaba učili latinski?

– Ali, kako je ovo taj savršeni tren? Šta da…

– Upravo, da si ti tren pre toga samo prekrstio noge, ili da ti u trenu naše priče zazvonio telefon, ona bi pobegla. Imala sam, eto, sreću, da ugrabim tren…

– Dušo, mora da si u pravu. Jer čak i da nisi, ne želim da kvarim ovaj trenutak…

Kako je samo varljiva i krhka sreća. I lukavo razigrana podatno bezobrazna, kao devojčurak pred vukom, svesna da svakog trena može biti uhvaćena, ali još svesnija da svaki tren u kome uspe da izmakne postaje sve jača i da joj se pridružuje čitav čopor sličnih njoj, pomalo lepših, zanosnijih, ali istovremeno maglovitijih, nedodirljivijih. I što su eteričnije to su zanosnije i vuk napušta svoju prvobitnu zamisao i kad šapom mahne na onu drugu, treću, u trenutku veću, ona nestane, ali nestaje i ona prva, dodirljiva – nestaje, jer je varljiva i durljiva, ljuta na vuka, što ju je preskočio – mada svesna da bi time i bez života ostala da je njegov plen postala. Varljiva je.

– Zato ja, dragi više ne maštam o sreći. Jer srce je vuk. A sreća varka.

Pogrešno vaspitanje

images (2)

Produžilo se leto. Makar i ovako miholjski. Dok čekam autobus na putu za posao, posmatram ljude. Po jedna mala priča svaki dan. Parafraziraću jednog od bivših đaka koji je ovako objasnio, između ostalog, zašto putovanje u školu autobusom za njega  nije besmisleno, mada svaki dan prelazi jedan te isti put – predeo kojim prolazimo svakodnevno tera nas da razmišljamo… dodala bih i da uronimo u sebe i promišljamo o stvarima i događajima.

Neki dan, čujem neku viku iza sebe. Okrenem se i vidim devojka udara svoje kuče i naziva ga pogrdnim imenima. Pokušava da mu objasni da se ne ponaša šašavo dok prelaze ulicu. Ok, pomislih. Nisam baš pobornik batina čak ni u rajskoj varijanti, ali mislim, bolje sada da ga malo izgrdi nego da strada. Kuče je gleda pomalo bledo, ali, sve mislim shvatilo je i sad će, nakon vaspitne mere ona da mu pokaže kako treba da se pređe ulica. I zaista. Krenuše devojka i kuče da prelaze. Bulevar, dupla traka, na 20 metara od pešačkog ona vuče životinjicu preko i usput telefonira. Sad, razmišljam, gde li su policajci, komunalni ili ovi regularni, da njoj objasne da se prilično šašavo ponaša jer:

1. prelazi ulicu na neobeleženom mestu (samo 20 metara od prelaza)

2. da telefonira dok prelazi

3. da vodi nekoga za koga je lično odgovorna (pa, kučence je kao detence, ne ume samo)

 

Ode ona. Ja uđem u autobus i sve bi kao da se i nije desilo. Ali jeste. I razmišljam – koliko puta mi, odrasli, vaspitači, roditelji – teramo decu da se ponašaju na jedan način, a trenutak posle toga mi istu stvar koju smo im „objašnjavali“ uradimo na potpuno drugačiji način. I to pogrešno. I kažnjavamo ih. I zbunjujemo. Tako da postupak dotične devojke ne čudi. Ona je još mlada da bi bila majka. Ali dovoljno odrasla da vaspitava kucu. Onako kako su nju učili njeni roditelji. I, bojim se, onako kako će ona jednog dana da uči svoje dete. Pogrešno.

I pitam se, da li bi imalo efekta pokušati joj objasniti da ne treba tako. Ili je ona što narod veli – da se gvožđe kuje dok je vruće ili da se drvo savija dok je mlado ipak aspolutno tačno…

Jesenja salata od cvekle

Jesen stigla, stižu nas i prehlade i virusi.

Ne možemo se zaštititi od svega, ali možemo pomoći svom organizmu da se lakše izbori te vam predlažem jednu veoma zdravu salatu.

 

  • 1 crvena cvekla
  • 1 šargarepa
  • 1 manja kisela jabuka
  • 4 čena belog luka
  • malo ulja i sirćeta
  • so
PripremaCveklu, jabuku  i šargarepu oljuštiti i izrendati, dodati sitno isečen beli luk, malo ulja i sirćeta, soli po ukusu, promešati i servirati. Beli luk režite uzdužno, na taj način se manje oseti njegov karakterističan ukus. 🙂

Ubij me nežno, komplimentom

POZAJMLJENO IZ 24 SATA KOMPLIMENTI
E, jesam drndoš… Mislim, bilo bi dražesno da naučim da čitam novine kao plavuša iz vica i mnogima bi bilo lakše. Ali, ne ide to tako, sestro slatka. Dođe mi pod ruke (mada su ovde više oči te pod šta je došlo) tekst o tome koji su to komplimenti koje žena želi da čuje. Prvi savet, odmah paf, da uzmem štrik pa do neke žalosne vrbe. Pomislih, možda da je taj stavljen na poslednje mesto, možda bi bilo blaže i „svarljivije“. Ali čak i na poslednjem mestu uputstvo da prvenstveno treba pohvaliti njenu pamet (… prva rečenica u uputstvu glasi: DA, ŽENE IH TAKOĐE IMAJU -misleći na pamet jelte, no, greška već u startu – jer koliko god mi bile pametne nemamo više od jedne pameti – pa bi trebalo da glasi DA ŽENE JETAKOĐE IMAJU… ali da ne pravim samoj sebi zamke – ŽENE I MUŠKARCI SVAKAKO IMAJU PAMET,  a o količini i kvalitetu iste,  može se diskutovati, ali reći da je i žene imaju, u najmanju ruku je smešno jer, ispada da su žene „niža“ bića od muškaraca.
Dragi muški, koji primenjujete takve drage Savete, proverite, možda ste vi u grupi retkih srećnika te naiđoste na ženu sa pameću (znači, ima i mozak… ihaj, mašala kapital…). Kaže draga Saveta, nemojte samo da je hvalite da se lepo obukla, ili nedajbože da ima lepe oči i zanosne usne… pameti njene pohvalite, i ona će da procveta.Pametna žena zna da je pametna, kao i muškarac. Vređati nečiju inteligenciju time što ćete joj reći… dušo, ti si tako pametna, visprena, inteligentna, snalažljiva u prirodi i društvu, stvarno je bljak. U šali da, u nekim slučajevima kada to ima psihološki efekat podrške, da,  u određenim situacijama, da. Ali u običnoj, rutinskoj situaciji, verujte, nemojte joj dati takav kompliment.Bolje je da podelite neke obaveze sa njom, nego da na taj sitnoulagivački način pokušate da opravdate zašto niste vi: bili u nabavci, platili račune, otišli na roditeljski, napravili godišnji plan za kućni budžet, raspitali se za kredit, bili na sastanku kućnog saveta… Ženi koja sve odradi sama, ne treba takav kompliment. Ona koja to ne ume ili neće, ona takav kompliment ni ne želi, kao što ni ne želi da zna kako se sve to radi. To su one što nisu shvatile poentu vica o plavušama.Drugi kompliment koji preporučuju jeste da je pohvalite za LIČNA DOSTIGNUĆA. U društvu u kom dominiraju muškarci bitno je da prepoznate da je vaša draga spremna da se popne na društvenoj, socijalnoj ili bilo kojoj drugoj lestvici. Naravno, bilo bi dobro da pre toga skuva ručak za sutra, ispegla, opere i ostale sitnice tog tipa odradi, a onda slobodno može da se penje po lestvicama. I, kad se vrati kući, vi je pohvalite. Nemam šta mnogo da dodam. Jer, muškarac koji razume ženinu potrebu da se usavršava, ili dokaže i na nekom novom polju jeste stalno uz nju, i prati njen rad i jeste njena najveća podrška. Dvoje ljudi koji su u vezi/braku, kako god, jednostavno žive sve te trenutke, i ako će samo ponekad parnter da se seti svega što ona radi, bolje i da se ne seti.Sledeća stavka govori da joj treba udeliti kompliment zbog NAČINA NA KOJI BRINE O SVOM MUŠKARCU. Hvala ti, draga, što si promenila svoj način života i podredila ga mom – ne, ne mislim ja tako, već tako savetuje draga Saveta. Jesam li ja ispala iz voza, ili pala s kruške, pa sam naivno do sada mislila da treba oboje da brinemo jedno o drugom,  da primetimo, osetimo, učinimo, razumemo? Da veza i jeste jedna vrsta uzajamnog prilagođavanja? Ali, izgleda da je model – ona brine o vama… kuva, pere, pegla, skuplja razbacane čarape – a vi jedete, prljate, gužvate, razbacujete čarape – ali ste dovoljno pošteni i dobri da joj se zahvalite što ona sve to odradi za vas. Komentar? Ne. Možda, u stvari neko meni objasni o čemu je ovde reč.Poslednja stavka je pohvala NJENOG RODITELJSTVA. O ovome ne bih jer nemam šta da kažem. Ne zato što smatram da majke ne treba hvaliti i poštovati – naprotiv – ali, jednostavno nedostatak ličnog iskustva me sprečava da jednostavno čisto intelektualizujem temu.Sve u svemu, začin C. Komplimenti su bitni. Pohvale, afirmacije, podrška, jesu osnove na kojima počiva odnos dvoje ljudi. Dobar odnos. Kvalitetan. Ali, koliko kompliment može da bude vetar u nečija jedra, toliko i, ako je tek reda radi, i bez promišljanja upućen, može da bude ubojita strelica. Nema univerzalnog saveta, kao što nema ni univerzalnog komplimenta. Znam da nisam mnogo pomogla, ali, barem sam se potrudila da neki sami sebi ne odmognu. A, ako se i to desi, uvek mogu da se vadim na sledeće –  ko je još slušao savete jedne plavuše?
The-Gift-of-Love